Антиоксиданси - притајено зло?

Већ неко време стручњаци имају само речи хвале за намирнице богате једињењима која се називају антиоксиданси. Међутим, испоставило се да не знамо довољно о антиоксидансима и о начину на који они функционишу унутар тела и какве тачно здравствене ефекте могу да имају, пише Бизнис инсајдер.

Антиоксиданси замрзавају „слободне радикале“ - молекуле који могу да наштете ћелијама и у теорији је ово добра ствар. Међутим, студија објављена у журналу Science Translational Medicine сугерише да то није цела прича - антиоксиданси ипак не могу да нас заштите. Заправо, у појединим случајевима могу да нам нанесу зло.

Истраживачи су открили да је додавање витамина Е у исхрану мишева који се налазе у раним фазама рака плућа „знатно убрзало развој тумора и смањило шансе за преживљавање“.

„Раст њихових тумора се убрзао, постао је знатно агресивнији и довео до смрти у упола краћем року у поређењу са мишевима који нису добили антиоксидансе“, наводи се у саопштењу истраживача.

Слично испитивање поновљено је и са потпуно другачијим антиоксидансом, што је стручњаке навело на закључак да није само витамин Е проблем, већ антиоксиданси генерално.

Важно је истаћи да истраживање на мишевима није потпуно исто као и на људима, и ови резултати не могу бити дословно примењени на људе. Истраживачи су уочили сличне резултате на људским ћелијама рака у лабораторији, али оне се понашају знатно другачије него унутар тела.

Ово није прва студија која сугерише да антиоксиданси можда повећавају, а не смањују ризик од добијања рака.

У целини, новија истраживања сугеришу да су антиоксиданси вероватно лоши за људе који имају рак или висок ризик за добијање рака.

Аутори студије су на мишевима показали да антиоксиданси деактивирају протеин п53, који обично штити ћелије од опасности кидања ланца ДНК.

Раскидање ДНК ланца изазива мутације због којих ћелије могу расти неконтролисано и почети да се крећу кроз тело, што представља обележје рака.

Према речима аутора студије, Пера Линдхала са Универзитета у Гетеборгу, тело поседује одбрамбени систем који је базиран на протеину п53 и тај протеин може да осети када дође до оштећења ДНК.

А када осети оштећени ДНК, он може да заустави деобу ћелија или да чак изазове њихово самоуништење и самим тим може да спречи раст тумора или развој рака. Међутим, због антиоксиданса, ДНК ћелије је боље заштићен и као резултат тога, природни процес заштите ћелија није више под пуном будношћу и постаје лењ, што омогућава множење ћелија са канцерогеним мутацијама.

Није познато колико је тачно витамина Е и других антиоксидантних материја дато мишевима и како се тај однос изједначава са количином коју би конзумирали људи.

Боље разумевање ових студија и како се резултати могу пренети на људе, као и нивои антиоксиданаса који могу постати потенцијално опасни представљају наредне кораке истраживача.

Постоји и знатна разлика у понашању тела у односу на начин уноса антиоксидантних материја: у виду суплемената или исхраном - из свежег воћа и поврћа.

Још једно ограничење студије, како напомињу аутори, јесте то што је испитиван само „утицај антиоксиданаса на прогресију тумора, али не и његово стварање или превенцију“.

Истраживањем је такође обухваћен само рак плућа и тако је остало нејасно да ли антиоксиданси могу да помогну људима који немају висок ризик за добијање рака или да их заштите од других врста рака.