Исхрана у хладним данима

Током екстремно хладних дана не треба смањивати енергетски унос у организам, јер су његове потребе због ниских температура веће него уобичајено, рекла је начелница Јединице за унапређење исхране и контролу здравствене исправности хране у Градском заводу за јавно здравље Београд, Весна Пантић-Палибрк.

Што је дужа изложеност спољним ниским температурама, енергетске потребе су веће, јер се метаболизам, односно калоријска потрошња појачава како би организам одржао неопходну телесну температуру и нормално функционисао, навела је начелница у саопштењу достављеном медијима.

Основне препоруке за исхрану зато се, како је навела, не разликују битно од основних препорука за правилну исхрану, али оброци треба да буду јачи у односу на уобичајену исхрану.

Расподела оброка треба да буде правилна - ујутру је обавезно доручковати и храну правилно поделити у три „главна" оброка, уз једну до две воћне ужине дневно.

Докторка Пантић-Палибрк је нагласила и да исхрана треба да буде разноврсна, као и да треба давати предност сезонском воћу и поврћу - поморанџама, мандаринама, грејпфруту, нару, кивију, јабукама, брусницама, бундевама, купусу, паприкама, першуну...

Она је подсетила да цинк, којим су богате риба, јаја, млеко и житарице, такође има важну улогу у борби против инфекција, као и да се намирнице богате флавоноидима - црвени лук, шаргарепа, броколи, црвено и наранџасто воће, ораси, махуне, јабуке, крушке препоручују у хладним данима.

Потребно је јести и бели лук, рен, бундеву и кромпир, пасуљ, грашак, месо, рибу, јаја, житарице и производе од житарица, а при избору меса предност треба дати немасном месу - пилећем, ћурећем, телећем.

Пошто је током зимског периода краћи боравак на сунцу и мања продукција витамина Д, потребно је уносити више калцијума кроз млеко и млечне производе, али и довољно течности, посебно сокове од свеже цеђеног воћа, чајеве, топле супе и чорбе.

Препоручује се избегавање хладних напитака.