Времена нема, џеп плитак, родитељи криви!

У истраживању „Културни живот и потребе студената универзитета у Србији", које је спроведено крајем прошле године, учествовало је 1.096 студената са универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару и Косовској Митровици.

За лош статус студенти криве Владу, жале се на образовни систем и немогућност запослења, а сматрају да део одговорности за њихов положај сносе маме и тате, рекао је један од истраживача Завода за проучавање културног развитка, Слободан Мрђа.

„Према истраживању, студенти имају мање слободног времена него пре десетак година", рекао је Мрђа, наводећи да за одмор имају једва два сата дневно, као и да им одласци у културне институције нису омиљени начин забаве, већ доколицу користе за дружење са пријатељима, гледање телевизије, слушање музике или крстарење Интернетом.

Само седам одсто студента, а међу њима највише београдских, посећује институције културе, што и није чудно, с обзиром на то да скоро две трећине српских студента месечно може да издвоји 2.000 динара за културу и забаву, а сваки пети има на располагању до 5.000 динара.

Тек сваки десети студент троши више од 20.000 динара, али занимљиво је да се не жале да им недостаје новац, већ да културна понуда незадовољава њихове потребе и интересовања.

Музеј, шта је то? 

Истраживање је показало да 83,5 одсто студената никада не одлази у музеје, 70 одсто веома ретко посећује галерије и историјске споменике, у биоскопе не иде око 28 одсто студената, док трећина никада не уђе у позориште.

„Највећи број студента, чак 80 одсто, чека да им родитељи дају новац за провод, док се само осам одсто њих потруди да на неки начин заради паре за забаву", додао је Мрђа.

Тај новац углавном користе за одлазак на концерте, нарочито пошто се концертна понуда, током последњих десет година знатно побољшала, као и за посете спортским приредбама.

Последице несагледиве 

Мрђа је оценио да чињеница да већина студената не учествује у културном јавном животу има веома тешке последице по њихову будућност, али и будућност целог друштва и државе.

Исти проблем уочила је професорка на Филозофском факултету у Београду Ана Пешикан, која је указала да константан пад општег образовања у Србији, ствара затворено, некритичко и некреативно друштво. Она сматра да образовни систем не развија културне потребе и навике и да медији, као најутицајнији фактор за обликовање ставова и интересовања, немају позитиван утицај на омладину.

Професорка Пешикан је истакла да млади активно читају дневну штампу, али је довела у питање шта читају и шта је на насловним странама тих новина.

Штампа је популарна, али телевизија је ипак на првом месту, пошто просечан студент проводи сваког дана око три сата пред екраном, показује истраживање, с тим да најчешће гледају филмове, па тек онда информативни програм.

Дружење све виртуелније 

По три сата у просеку студенти „висе" на Интернету, и то најчешће на друштвеним мрежама, међу којима је најпопуларнији Фејсбук, где свако од њих има просечно 300 пријатеља.

Слободан Мрђа истиче да је истраживање показало да су студенти у Србији, иако се не чини, пронашли идеалан баланс између виртуелног дружења на Интернету и живог друштвеног контакта са пријатељима и околином.

На крају, упитани да ли су спремни да свој статус промене, чак 70 одсто студента одговорило је да није спремно да преузме иницијативу и ангажује се на поправљању статуса, док 30 одсто испитаника није хтело ни да одговори на то питање.