Руски археолози открили кухињски „лопату“ за хлеб, са изрезбареном друштвеном игром

„Открили смо фрагмент прилично велике лопате“, изјавио је Сергеј Торопов, директор Центра за археолошка истраживања Новгородског државног универзитета, у саопштењу. „Највероватније је реч о лопати за хлеб, која се користила за печење хлеба у пећи. Међутим, на њеној полеђини урезана су три квадрата, један унутар другог.“

„Лопата за хлеб“ – позната и савременим домаћим пекарима као дрвена лопата за хлеб или пицу – пронађена је на археолошком локалитету Пјатницки, у центру Старе Русе, средњовековног града смештеног између Москве и Санкт Петербурга. Археолози су прошлог месеца на истом локалитету пријавили и откриће „амајлије у облику змије“, старе око 1.000 година, на којој су приказани хришћански светац и Медуза.

Сачувани део лопате за хлеб дугачак је око 40, а широк 30 центиметара, а претпоставља се да је израђен од храстовине. Док је једна страна равна и вероватно служила за печење укусних посластица, на другој је урезана табла за древну игру познату као мица, мерелс, мерелес, милс, „млин“ или „каубојска дама“.

Порекло ове игре није познато, али историјски записи и археолошки налази указују на то да су сличну логичку игру за два играча играли и стари Римљани пре око 2.000 година. Могуће је да је игра још старија. Током средњег века постала је посебно популарна широм Европе и Азије, вероватно зато што захтева мало опреме и може брзо да се припреми за играње.

Типична табла за мице састоји се од три квадрата, једног унутар другог, повезана хоризонталним и вертикалним линијама. Сваки играч има девет фигура исте боје. Циљ је поставити фигуре у низове од по три дуж линија на табли. Када играч формира такав низ, може да уклони једну противникову фигуру. На тај начин, мице представља комбинацију игре икс-окс и даме.

Победник је играч који противника доведе у ситуацију да му остану само две фигуре или да више не може да направи ниједан дозвољен потез.

„Можда су у античко доба постојале посебне табле за игру мерелс“, рекао је Торопов, „али се много чешће проналазе табле за игру изгребане или урезане на равним површинама предмета за свакодневну употребу у домаћинству.“

Археолози нису сигурни да ли је дрвена лопата за хлеб од почетка имала двоструку намену или је, након што се поломила и престала да буде корисна у кухињи, пренамењена у таблу за игру.

„У сваком тренутку могло се на равној површини нацртати табла, пронаћи одговарајуће фигуре – на пример, ситно камење које лежи под ногама – и тако прекратити време“, објаснио је Торопов.

Табле за игру мице и фигуре за играње пронађене су и на археолошким локалитетима из деветог века на територији древне Руси, чији су преци били Викинзи који су стигли на подручје данашње Русије у осмом веку. Ипак, како се наводи у саопштењу, „налаз из Старе Русе, очуван у оваквом стању, практично је јединствен“.