Град духова који само ватра одржава – гореће још бар један век

Пожар је прво избио на депонији, а затим се проширио кроз тунеле у којима се копао угаљ, а који подсећају на лавиринт. Ватра је захватила слој угља који и данас гори. Према проценама стручњака, Сентралија – „град духова“, како је често називају – могла би да гори још око 250 година.

Ватра која гори испод површине и даље избацује отровни дим у ваздух кроз стотине пукотина, док је тло стално у опасности од урушавања.

Како се запалио град

Сваке године, уочи Дана сећања, град је спаљивао смеће на локалној депонији. Међутим, 1962. године догодио се инцидент – ватра се проширила на оближњи рудник.

Сви покушаји да се пожар угаси били су неуспешни. Ватра се убрзо проширила на огромну подземну мрежу рудника угља.

Пламен је захватио дубину од 90 метара и површину од чак 1.600 хектара. Из земље су почели да избијају пламенови и отровни гасови, а куће су пропадале у урушени терен.

Конгрес је 1984. године издвојио више од 42 милиона долара за пресељење становништва. Већина људи је тада напустила Сентралију.

Данас је то град духова. Од 2002. године, Сентралија више нема поштански број, а ауто-пут 61, који је пролазио кроз град, затворен је и затрпан тонама земље како би се спречило окупљање радозналих туриста.

Некада бучни града сада је град духова

Када је средином 19. века откривено да се испод подручја на којем је данас град налази богато лежиште угља, основан је рударски градић. До 1890. године у њему је живело више од 2.700 људи, већином рудара и чланова њихових породица.

Иако су берзански крах и Велика депресија снажно погодили индустрију угља, Сентралија се као градић одржала.

Некада бучни град данас је град духова. Међутим, у то време Сентралија се суочавала с проблемом одлагања смећа, па су основане депоније. Због непријатног мириса и све већег броја пацова, градске власти су одлучиле да запале депонију како би уништиле отпад.

Иако постоје различите теорије о томе како је пожар у рудницима настао, верује се да је управо овај пожар на депонији изазвао ватру испод града, која до данас није угашена.

Како се ватра проширила на град и копове угља

Ватра у рударском копу брзо је захватила подземне пролазе испод града и проширила се кроз тунеле до рударских окна. Пожар је захватио готово целу површину испод града – скоро све улице имале су ватру испод себе. Услед високих концентрација угљен-моноксида, рудници су убрзо затворени. Та ватра и даље гори, а на неким местима достиже температуре од скоро 500 степени Целзијусових.

Дим је куљао из процепа у земљи и из подрума испуњених гасом. Становници су почели да пријављују здравствене проблеме, а куће су почињале да се нагињу.

Уместо да угаси пожар, Конгрес је одлучио да откупи имовину становника и плати њихово пресељење. Потом је 1992. године држава Пенсилванија донела одлуку да заувек исели преостале становнике. Све зграде у граду су порушене.

Према подацима Државног одељења за заштиту животне средине, пожар би могао да гори још читав један век. У граду данас живи само петоро људи, којима је власт дозволила да остану до краја живота. Остатак града је празан.

Путеви су прекривени графитима, а из рупа у земљи и даље куља дим. Сентралија је у популарној култури постала инспирација за бројне хорор филмове.