Злочиначки умови добијају свој музеј у Торину

После Фиренце, и у Торину је отворен други италијански Музеј серијских убица, који ће се налазити у Галерији Тирена. За посетиоце обилазак музеја траје око 50 минута, а публици обећава путовање у најмрачније дубине злочиначких умова кроз сценографске реконструкције, аудио-водиче и мултимедијалне инсталације.

Италија, иако далеко од америчких бројки, јер Сједињене Државе држе светски примат са 58 одсто документованих случајева, налази се на другом месту са шест одсто познатих серијских убица.

Податак који потврђује колико је ова тема укорењена и у криминалној историји ове земље, данас често оживљена у телевизијским серијама и аудиовизуелним производима који појачавају медијски одјек.

Иницијативу је покренуо Експо без граница (Expo Senza Frontiere), организација која од 2005. године ради на развијању овог пројекта, већ представљеног у Мексику и Фиренци.

„Довели смо Музеј серијских убица у Торино и због Чезареа Ломброза“, објашњава Лука Пианеси, представник организације. „Изложба је настала 2006. када серијске убице нису биле у моди, са циљем озбиљног информисања јавности. Данас је интересовање порасло, али наш циљ није њихова глорификација.“

У част пионира модерне криминологије

Није случајно што се торинска поставка отвара омажом Чезареу Ломброзу, пиониру модерне криминологије. Посебан кутак прати његове теорије и методе, стављајући их у историјски контекст и у однос са представљеним случајевима. Не као слављење, већ као почетна тачка за разумевање развоја проучавања извршилаца криминалних дела.

Након тог уводног дела посетилац пролази кроз галерију десет случајева серијских убица, у којој доминирају амерички починиоци: Ед Гини, инспирација за лик Ханибала Лектера; Џон Вејн Гејси, познат као (Убица кловн); Џефри Дамер, (чудовиште из Милвокија); Ричард Рамирез, (ноћни столкер); Алберт Фиш и Чарлс Менсон, симболи колективног ужаса шездесетих година.

Поставку допуњава Колумбијац Луис Алфредо Гаравито и три злогласне жене: Ејлин Вурнос, Леонарда Чанчули и Ержебет Батори, „Крвава грофица“ из средње Европе.

Обилазак почиње статуом од смоле која приказује Теда Бандија, постављену поред реплике аутомобила који је користио да намами жртве. Свака просторија нуди реконструкције амбијента, натписе и интегрисани систем аудио и архивских видео материјала. Нарацију води глас Ђанкарла Де Ањелија, познатог италијанској телевизијској публици.

Све веће интересовање за црну хронику

Музеј се уклапа у шири контекст све већег интересовања за црну хронику, посебно када је реч о серијским злочинима. Телевизијске емисије, подкасти, књиге и документарне серије сведоче о амбивалентној, често морбидној привлачности која, ако се не контролише, ризикује да прерасте у спектакл.

Из тога произлази јасно наглашена намера организатора: информисати, а не величати.

Торино, град у коме већ постоји Ломброзов музеј, постаје место сусрета између сећања, историје криминологије и научно-популарно нарације.

Музеј серијских убица биће отворен сваког дана нудећи посетиоцима искуство које поставља питања о коренима ужаса и његовом одјеку у савременом друштву.