Микеланђелов Давид од више од пола милиона лего коцкица

Репродукција у размери 1:1 микеланђеловског ремек-дела није само техничко чудо, већ резултат посвећености која се граничи са невероватним: Пјерлуиђију Алберту Черватију, уметнику из Бергама који је потписао дело, требало је преко три хиљаде сати да удахне живот овом џину од пластике који изазива божанске пропорције оригинала.

Уметност прецизности

Червати није почетник у претварању данских коцкица у монументална уметничка дела. Његова је прича страсти и технике која је кроз године освајала нове врхове. 2022. године, такође за ову манифестацију задивио је публику највећим пловећим бродом направљеним од Лего коцкица без лепка или структурних носача: репродукцијом Коста Диадема изграђеном са преко 200.000 коцкица.

Али иза те креације крило се много више од рекорда. Био је то љубавни трибут Беатрићи Да Рос, супрузи која је преминула у новембру 2021. са само 40 година, са којом је делио не само живот већ и страст према Лего свету. Заједно су 2014. отворили Град коцкица (La Città del Mattoncino), радњу у Бергаму која и данас остаје референтна тачка за љубитеље.

Када коцкице приповедају о крајевима

У 2023. години, Червати је дао живот највећем мозаику од Лего коцкица на свету: преко 800 хиљада коцкица које су имале за задатак да прославе Бергамо и Брешу као италијанску престоницу културе. Дело које сведочи како мале обојене коцкице могу постати језик за приповедање о крајевима, идентитетима, сећањима.

Данашњи Давид представља можда врхунац овог уметничког путовања: узети универзални симбол уметности и људског савршенства и реинтерпретирати га кроз материјал који говори генерацијама одраслим између игре и креативности. То није само верност оригиналу, већ савремена реинтерпретација мита без времена.

Преко игре до уметности

Питање се спонтано намеће пред ових 635.000 склопљених коцкица: да ли се налазимо пред уметничким делом или импресивном вежбом вештине?

Одговор, можда, лежи управо у способности ових креација да емотивно покрену, задиве, натерају на размишљање. Као што оригинални Давид и даље поставља питања ономе ко га посматра после пет векова, тако и ова Лего верзија пропитује наш однос са уметношћу, технологијом, народном креативношћу.

Одјек Черватијевог подухвата одзвањаваће далеко након експозиције овог џина од коцкица, у свету коме је све потребније да открије да уметност може настати било где, чак и из три хиљаде сати стрпљивог склапања малих обојених коцкица. А Ћервати се нада да ће ући у Гинисову књигу рекорда.