Опсесија ледом: Век и по америчког чуђења над европским пићима без леда

Снимак једне Американке, којој је успело да од конобара у Италији искамчи канту са ледом, објављен на Тик-току био је преправљен мноштвом коментара и мимова, а бројни снимци који су се појавили последњих лета на друштвеним мрежама баве се управо „траумама“ које амерички туристи доживљавају у врелој Европи због пића собне температуре.

Тај тренд друштвених медија, како каже историчар Џонатан Рис, бележи истинску, „историјски одређену“ културну разлику. „Читав свет није толико везан за лед као Сједињене Државе“, истиче Рис, аутор књиге Нација хлађења: Историја леда, апарата и предузећа у Америци. „Веома смо навикли да имамо лед у скоро свему. То је у великој мери америчка ствар.“

Још једна ауторка, Ејми Брејди, чија књига Лед: Од мешаних пића до клизалишта – Кул историја вруће робе разматра еколошке последице што се у толико аспеката живота убацују замрзнути комади воде, слаже се са Рисовом констатацијом. „Американци су јединствени на светској сцени по нашој апсолутној опсесији ледом.“

Вековни неспоразум

Али Американка која се похвалила добијеном кантом леда у италијанском ресторану је пореклом из Сингапура и одрасла је у окружењу са другачијим односом према хлађењу. Наиме, у азијској култури је пијење топлих напитака рецепт за расхлађивање. Међутим, године живота у Њујурку су потпуно промениле њене навике.

Подела између Европе и САД због леда можда је привукла већу пажњу на интернету последњих година, али то није ништа ново. Ејми Брејди указује на историјске примере „људи из целог света који су долазили у Америку и били шокирани“.

„Открила сам есеје и писма Чарлса Дикенса, чувеног енглеског аутора из 19. века, који је када је дошао у Америку био шокиран и искрено згрожен оним што је назвао гомилама леда које су се преливале из америчких пића“, додаје ауторка.

Рис каже да амерички проблем са набавком леда на путовањима датира више од 100 година уназад. „Људи крајем 19. века, када би се навикли на лед, тражили би лед од Европљана и били би збуњени када нису могли да га добију.“

Како су Американци постали опседнути ледом

Како се 19. век преливао у 20, лед је учвршћен као статусни симбол у САД. „Маркетиншке кампање су говориле о леду као о аутомобилу или телевизору“, објашњава Брејдијева. „Поседовање фрижидера био је начин да сигнализирате комшијама да сте као Американац средње класе, на неки начин, финансијски успели.“

И данас су амерички фрижидери двоструко већи од европских, и често долазе са уграђеним диспензером за лед.

У Европи, лед никада није стекао исту популарност – ни у 19. веку, ни данас. Док Американци гледају на лед са радошћу, Европљани генерално сматрају лед непотребним, па чак и помало штетним.

Рис објашњава да је истина да „када ставите лед у пиће, он га аутоматски разблажује". Додаје да када су у питању Американци и лед, „донекле је ствар у томе шта су Американци навикли на разблажено пиће, али исто тако и o укусу. Али Американци толико дуго воле лед да смо спремни да направимо ту жртву. Спремни смо да платимо додатно како би нам пића била разблажена на посебан начин.“

Као прави амерички љубитељ леда, Рис лирски говори о „слатком пуцкетању када га ставите у пиће и звецкању када лед удари о ивицу чаше“.

Иако су историјски гледано, земље северне Европе биле хладније лети од одређених америчких држава, климатска криза је довела до повећања летњих температура у градовима попут Лондона и Париза. Али лед и даље може бити недостижан.

„Колико ја разумем, донекле је лакше набавити лед него што је то некада било широм Европе, али то је и даље више изузетак него правило“, каже Рис.

У многим европским дестинацијама нема гаранције да ће објекат у коме једете или пијете имати лед. То једноставно није културна норма. И док амерички хотели обично имају машине за лед у ходнику, а продавнице прехрамбених производа продају огромне кесе леда, ово генерално није уобичајено ван Северне Америке.

Како Американци да преживе у Европи

Американац који овог лета одлучи да путује у Европу и брине га лед – а могуће и недостатак клима уређаја и воде из славине – требало би да зна да постоје и други начини да се расхлади по врућини: сладолед, сорбе и гранита, су само неке. Бокал тинто де верано у Севиљи биће пун леда, док ће чаша розеа у Прованси бити савршено охлађена. Поред тога, Европа није монокултура. Свака дестинација ће бити другачија.