Миланска „Вертикална шума“ – кућа за дрвеће у којој живе људи и птице

У миланском кварту Порта Нуова, две стамбене куле које је пројектовао студио архитекте Стефана Боерија унеле су у центар града преко 800 стабала, 4.500 жбунова и 20.000 биљака, распоређених по терасама и балконима.

Поздрављена као симбол урбане иновације, Вертикалну шуму је сам Боери описао као „кућу за дрвеће у којој заједно живе и људи и птице“.

„Када смо почели са скицама за Вертикалну шуму и током изградње одлучили смо да не ставимо никакав копирајт, јер нема смисла, пошто је овај начин пројектовања користан за све – за побољшање квалитета ваздуха, трошење енергије, а живот људи се побољшава са физичке и психолошке тачке гледишта“, наглашава Стефано Боери.

„Тако да нема ауторских права и волимо да кажемо да волимо да копирамо ко је нас копирао користећи сличну технологију коју смо ми увели Вертикалном шумом, односно оне који имају на балконима дрвеће од 10 па чак и 15 метара висине. Ради се о специфичној згради која никада није престала да се мења јер стабла и пузавице расту, током годишњих доба се мењају боје и тај ефекат сталне промене нам даје инспирацију не би ли направили још боље зграде у свету. Сада имамо две сличне зграде у Холандији, једна на којој радимо у Белгији, у Египту и четири у Кини“, додаје архитекта.

У Милану је Вертикална шума постала симбол савременог града, променила његову панораму, донела међународна признања и инспирисала архитекте широм света.

Ипак, пројекат је изазвао и бројне критике, нарочито због високе цене. Цена по квадратном метру се креће од 12 до 15 хиљада евра, а трошкови одржавања за станаре достижу око 1.500 евра месечно, што Вертикалну шуму чини луксузом доступним малобројнима.

Следећи пројекти Боеријевог студија покушавају да учине овај концепт инклузивнијим и приступачнијим породицама са средњим и нижим приходима, а у Италији је, поред овог миланског прототипа, већ пројектовано и реализовано још пет Вертикалних шума чије стварање захтева доста истраживања и рада.

„Посао на оваквој згради првенствено се заснива на климатским условима јер ако радимо на северу Кине или у Египту, у Холандији или Бразилу свака од тих зона има своје временске услове који утичу на живот биљака. Ту су онда саветници за ботанику који бирају аутохтоне биљке погодне за те климатске услове, и тек онда се креће са конструкцијом животног простора за сваку од тих врста, за јелку, за храст, жбун и слично. Ми третирамо биљке као да су становници зграде, као да су људска бића и научили смо да користимо ботанику као архитектуру“, објашњава Стефано Боери.

Десет година касније, Вертикална шума је један од симбола Милана, а поводом овог јубилеја је издата и књига која по Боеријевим речима, на један забаван начин препричава живот 360 људи који живе у овој згради заједно са 21.000 биљака и са око двадесетак врста птица, читавим екосистемом.

Овај пројекат би славни архитекта радо урадио и у Београду који јако воли.

„Много волим Србију и јако бих волео да направим нешто у Београду“, истиче архитекта Вертикален шуме, Стефано Боери.