Пола Ирац, пола Јапанац, има 27 година и говори 40 језика – и српски

Двадесетседмогодишњи Јуџи Белеза је рано открио свој таленат за језике, захваљујући свом мултикултуралном пореклу. Одрастао је у Кјоту, у Јапану, са мајком Иркињом која је предавала енглески језик и говорила четири језика – енглески, ирски, јапански и шпански – и оцем Јапанцем који је радио као чувар.

Како је рекао у интервјуу за Си-Ен-Ен, сестра и он су рано научили како да прелазе са једног језика на други.

„Нисам знао где припадам“

Похађао је локалне јавне школе у Кјоту, где је био добар ученик, играо кошарку и имао пријатеље. Ипак, никада се није осећао потпуно прихваћеним као Јапанац.

„Увек су ме звали 'странцем', јер сам био једино дете мешане расе у школи. Имао сам осећај као да не знам где припадам.“

Са 16 година, Белеза је провео школску годину у Типерерију, у срцу Ирске, како би се повезао са културом своје мајке. Али ни на другој страни света, није био у потпуности прихваћен као Ирац.

Гравитирао је ка локалној имигрантској заједници, где је упознао људе из Литваније и Пољске, који су једни с другима разговарали на руском, њиховом лингва франка.

„Мисло сам, ако желим да стекнем више пријатеља, морам да научим и руски. То ме је тада заиста мотивисало. То је била моја лингвистичка искра“, сећа се Белеза.

Повезивање кроз језик

Искуство из Ирске инспирисало га је да студира руски језик на факултету и да проведе годину дана на размени студената у Санкт Петербургу.
Док је боравио у иностранству, заронио је у још неколико језика – немачки, турски и српски – од којих му је сваки отварао нови прозор у другу културу.

Када учи нове језике, Белеза користи комбинацију стратегија, од гледања видео-снимака на мрежи до бележења у свескама, вежбања са пријатељима, слушања гласовних белешки на телефону и проучавања традиционалних уџбеника.

„Кад год имам прилику да говорим на другом језику, увек искористим прилику да вежбам. Морам стално да тренирам свој мозак само причајући, причајући, причајући.“

Посебно заинтересован за развој свог немачког језика, одлучио је да заврши мастер студије политичких наука у Бечу, у Аустрији, где је могао да настави да вежба језик.

Живећи у 10. бечком округу – познатом по великој имигрантској популацији – стално је имао прилику да чује турски, српски, арапски и курдски језик око себе и имао је много прилика да тренира своје језичке мишиће.

Иако је волео живот у Бечу, Белеза се нашао на раскрсници када је дипломирао на мастер студијама 2023. године. Сањао је да ради у међународним пословима – можда да добије посао у УН или да служи као јапански дипломата.

Док је чекао одговоре од пријава за посао, вратио се у Јапан да тражи посао. Али како су месеци пролазили без икаквих прилика на видику, одлучио је да се врати у Беч и окуша срећу.

Претварање љубави према језицима у каријеру

Тада је почео да експериментише са видео-записима на друштвеним мрежама.

„Један од мојих најбољих пријатеља, Сулејман, из Турске, он ме је охрабрио да почнем да објављујем видео-снимке на којима говорим турски“, открива Белеза.

У почетку су видео-снимци углавном били усмерени на турске и јапанске културне мешавине.

Са Сулејманом као сниматељем, Белеза је припремао разигране комичне скечеве – наручивање ћевапа, прављење аријана (традиционалног турског пића на бази јогурта) или исмевање културних стереотипа.

Онда, када су коментари на мрежама почели да га охрабрују да више говори казахстански, Белеза је кренуо и са тим.

„Много људи је рекло да изгледам као да сам из Казахстана, због црта лица, а неки су чак мислили да се само претварам да сам Јапанац.“

Затим је почео да снима видео-записе на казашком језику, укључујући и сада већ популарну шалу о херојској потрази за казашком чоколадом у Бечу.

„Одатле је све експлодирало“, каже Белеза, који је недавно именована за званичног амбасадора туризма Казахстана. „Казахстански видео-снимци нису били спонзорисани – настали су из искрене љубави и радозналости према тој култури.“

Иако су му његови први скечеви можда донели неколико бесплатних ћевапа ту и тамо, сада има широк спектар спонзора – од језичких апликација до телефонских компанија и стоматолошких услуга – који су му омогућили да своју љубав према језицима претвори у каријеру.

Пробијање леда

Рани видео-снимци поставили су темеље за Белезин тренутни формат: брзе, спонтане интервјуе на десетинама језика.

Сада течно говори пет језика (јапански, енглески, руски, немачки и турски), плус може да разговара на још око 10 језика и да поздрави људе на десетинама других.

Када се гледају његови видео-снимци, запањујуће је колико брзо препознаје и реагује на језике – често у року од неколико секунди – било да је у питању литвански, лингала, туниски арапски, словачки, словеначки, свахили, малинке или јерменски.

Ретко се дешава да буде збуњен, мада признаје да укрштање путева са колегама полиглотама може бити понижавајуће.

„Сваки разговор ме подсећа колико још морам да научим.“

На мултикултуралним улицама Беча одмерава пролазнике пре него што им се приближи. Омиљени тренуци су му када се неко ко изгледа резервисано озари када чује свој матерњи језик. Наравно, свака интеракција не доноси резултате. Процењује да се само око половине претвори у разговор – остали му одмахну руком или оду. Неки чак бесно и сумњичаво одреагују.

40 језика и број расте

Белезини најпопуларнији видео-снимци истичу његове импресивне језичке вештине.

У једном виралном снимку, који има 3,3 милиона лајкова на Тик-току и 1,55 милиона на Инстаграму, пришао је људима у реду који су чекали код фонтане, поздрављајући свакога на његовом језику: алжирском, тагалошком, италијанском, кинеском и немачком.

Иако сада говори барем неколико фраза на преко 40 језика, Белеза каже да се и даље спотиче.

„Арапски ми је тежак, посебно изговор“, признаје. „А језици југоисточне Азије попут вијетнамског и тајландског су посебно изазовни. Тонска структура је нешто са чиме се још увек борим.“

Упркос ономе што његови видео-снимци сугеришу, Јуџи себе не сматра природним талентом.

„Заправо нисам волео да учим језике у школи. Тек после путовања у Ирску сам пронашао праву мотивацију.“

Каже да је комуникативност наследио од мајке, а дисциплину од оца.

„Такође сам добар у памћењу датума, фраза и детаља, и стално учим и вежбам. То је сада мој посао са пуним радним временом, тако да свакодневно учим и говорим колико год могу како бих тренирао слух и одржао оштро памћење.“

Шта је следеће за Јуџија?

Док лута улицама Беча – а понекад и Париза, Астане или Тиране – наоружан својим телефоном и микрофоном, јаснија визија његове будућности почиње да се појављује.

Заједно са својим тренутним сниматељем и менаџером, Белеза развија платформу за учење језика под називом „Од нуле до течног говора“, осмишљену да усвајање језика учини забавнијим и приступачнијим.

Дугорочно, сања о путовању по свету, истицању језика и култура кроз кратке видео-записе и документарне пројекте.

„Желим да људи виде да језик није само граматика и вокабулар – већ упознавање, емпатија и радост. Језик може да нас раздваја, али и да нас зближи. И ако могу да учиним да се само једна особа осећа мало видљивијом, мало више цењеном – срећан сам.“