Читај ми!

Токсична тајна Рембрантове „златне“ Ноћне страже

Холандско „Златно доба“ сликарства не би било ни приближно тако „златно“ без Рембрантовог посебног додира четкицом.

Хемичари у Ријксмусеуму и Универзитету у Амстердаму су сада схватили како је холандски сликар из 17. века, Рембрант ван Рајн, донео блиставу светлост у делу Ноћна стража, користећи пигмент који никада раније није виђен на палети уметника.

Тајна је у необичној комбинацији боја, укључујући оне жуте – направљене од олова и калаја, као и наранџасте, које је правио од арсена и сумпора.

Чини се да је Рембрант намерно комбиновао ове токсичне пигменте са другим бојама да би створио специјалну златну нијансу.

Откриће је плод великог истраживачког и конзерваторског пројекта, названог „Операција Ноћна стража“, који је почео 2019. и који настоји да боље разуме Рембрантово ремек-дело.

До недавно се веома мало знало о бојама које је чувени сликар правио и мешао за Ноћну стражу, своје најславније дело.

Године 2017, рендгенски снимак још једне Рембрантове слике открио је „потпуно нови пигмент“ у опсегу од жуте до наранџасте боје која садржи – арсен.

Златни одсјај из Ноћне страже је, међутим, другачији.

У 17. веку, одређени богати пигменти су направљени додавањем арсена или сумпора из загрејаним природних руда та два елемента као што су орпимент или реалгар.

Неке боје коришћене за прављење злата у Ноћној стражи су добијене од жутих, наранџастих и црвених пигмената парареалгара.

Истраживачи су користили микроскоп да би открили да је Рембрант користио мале количине јарко наранџасте боје да би истакао сенке златног веза који се види на рукавима капута једног припадника стрељачког удружења.

И даље се спекулише о томе да ли је два посебна пигмента уметник сам помешао или су му их својевремено у Амстердаму продали по поруџбини.

Налази сугеришу да је много већи број токсичних пигмената био доступан за употребу у Европи 17. века него што су историчари сматрали.

„До данас је присуство парареалгара на европским сликама и уметничким предметима потврђено само у неколико случајева“, пишу истраживачи.

Можда је Рембрант био на револуционарном путу, или ће можда даља истраживања других слика открити да је он био само један од многих уметника из 17. века који су сликали токсичним пигментима.

Студија је објављена у Heritage Science.

четвртак, 03. октобар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи