Читај ми!

Како су сатови обликовали наш живот и свет у коме живимо

Начине које користимо да меримо време су током векова еволуирали, али су успут и промениле наше животе.

Како су сатови обликовали наш живот и свет у коме живимо Како су сатови обликовали наш живот и свет у коме живимо

Свака велика иновација у технологији мерења времена такође је трансформисала наш доживљај протока времена. Ово су неки од кључних догађаја који су обликовали наш савремени свет у коме време игра кључну улогу.

Несачувано веме

У доба када нас наши лични електронски уређаји вребају кроз наш свакодневни живот, тешко је замислити време када смо живели у складу са природним циклусима. Пре појаве средства за мерење времена, оно практично није било мерено. Први су стигли лунарни календари, а најранији кандидати потичу од пре најмање 10.000 година.

Да бисмо своје дане поделили на мање делове – оне које бисмо могли да искористимо за организовање радног дана, трговине и путовања – био нам је потребан уређај. Међу најранијим од њих су сунчани сатови. Најстарија коју бисмо препознали по савременим стандардима датира из 1300. године пре нове ере и пронађена је током ископавања радничке колибе на древном египатском гробљу у Долини краљева.

 У исту категорију спада и најстарија клепсидра, или водени сат чији назив потиче од грчке речи „крадљивац воде“. Стари Египћани су у ту сврху користили посуде од алабастера и црног базалта са рупама избушеним да би се омогућио спор и контролисан проток воде током унапред одређеног времена. На обали Црног мора пронађене су клепсидре из бронзаног доба израђене од глине. Варијације овог основног система развиле су се широм света, од древног Вавилона и Персије до Индије, Кине и Северне Америке и старог Рима.

Чувари времена, покретани механичким средствима, су одојчад овог путовања.

Први 'тик, так'

Да бисмо дошли до онога што је најзначајнији рани напредак у мерењу времена, морамо да се упутимо у 1088. годину наше ере у оно што је сада провинција Хенан у Кини. Од прослављеног проналазача Су Сонга цар је наручио да направи водени сат као ниједан други, са намером да покаже интелектуалну снагу своје династије. Један од захтева за израду овог сата је био и да садржи сложене небеске приказе, јер се у то време у династичким кућама владало у складу са небеским знацима, или тианмингом, што је захтевало способност праћења и предвиђања астрономских догађаја ради тумачења и предвиђања доношења одлука.

Оно што је фасцинантно у вези са Су Сонговим пионирским делом инжењеринга је то што он представља први механизам који наизменично проверава и ослобађа снагу зупчаника. Ова група компоненти – способних да задрже и ослободе енергију покрета из извора попут воде, гравитације или опруге – постал је основа за проналазак првих потпуно механичких сатова који су се појавили у Европи у 14. веку. То је такође био први тренутак у историји када се зачуо „тик-так" звук сата. Почело је као споро, мелодично пљускање и звекет воде који се непрестано изливао пре него што га је дрво ухватило пре скоро једног миленијума.

Временске машине

Потреба за напреднијим (и преносивим) машинама за мерење времена долазила је из више праваца. Научницима, попут астронома, који су се раније ослањали на мање поуздане или променљиве методе мерења времена да би обавили своја мерења, био је потребан уређај који може да броји сате и минуте. Хришћанска црква се ширила Европом и, за разлику од муслимана у златном добу ислама, није имала потребу да се ослања на сунчеву светлост за читање сунчаног сата или астролаба и обележавање времена молитве. Водени сат попут Су Сонговог у леденим северним крајевима био би бескористан.

Први потпуно механички сатови заменили су воду силом гравитације, користећи тешке тегове навучене на ужад који је био намотан око буради и који би се ротирао како се тежина спуштала. Овај систем их је учинио толико великим да су када су се појавили били искључиво уграђивани у зградама. Нису имали бројчаник, одбројавали су сате са звоника у средњовековним европским селима и градовима са торњева цркава, катедрала и градских већница.

Назив сат (енгл. clock) потиче од средњовековног латинског clocca што значи звоно. Време је било заједничко искуство које се делило са целом заједницом и свака је имала свој локални сат. У свету без јавног превоза, медија, телефона или интернета, мање јединице времена за већину становништва биле су безначајне.

Прелаз у 16. век означио је појаву првих сатова, сићушних сатова довољно малих да их носимо са собом у свакодневном животу. Иако су они још увек били резервисани само за аристократију, није прошло много пре него што су поново променили наш однос са временом.

Ради се од девет до пет

У традиционалном свету занатских сатова и часовничарства, индустријска револуција је покренула оно што је аустријски економиста Јозеф Шумпетер описао као „креативна деструкција“.

За часовничаре који су углавном радили у малим радионицама израђујући мали број вредних комада, индустрија се окренула наглавачке. Побољшања у техникама производње и познавање материјала повећала су количину производње и смањила трошкове изаде сатова.

Технолошки напредак, попут оног које је направио Џон Харисон када је изумео морски хронометар, мерач времена који је био толико прецизан да је могао да се користити за израчунавање географске дужине на мору, претворио је сат из чуда за елиту у озбиљан део научне опреме.

Историчар ЕП Томпсон је поетски описао улогу сата у Британији 18. века као „малог инструмента који је регулисао нове ритмове индустријског живота“. Слободно би се могло рећи да је индустријска револуција кривац за почетак краја равнотеже између посла и живота. Био је то тренутак када је време од нашег корисног савезника постало облик друштвене контроле.

Време за једнократну употребу

Механички сат ће владати све до средине 20. века када је нови облик технологије претио да све промени. На Божић 1969. јапански произвођач „Сеико“ пустио је у продају први комерцијални кварцни сат на свету – „астрон“.

Оглашаван као 100 пута прецизнији од својих механичких ривала, „астрон“ није био јефтин – само 100 је направљено у почетку и продато по цени од 12.000 долара у данашњем новцу – али и то се убрзо променило. Захваљујући огромним улагањима у технологију, рационализацију производње и повећање аутоматизације, кварцни сатови су постајали све приступачнији. Данас можете купити савршено функционалан кварцни сат за смешну суму новца.

Традиционална часовничарска индустрија која је у то време цветала у Швајцарској није била припремљена на овај удар. Нису на време почели са улагањем у нову технологију и све више су морали да набављају делове из иностранства. То их је, у комбинацији са растућом вредношћу швајцарског франка, избацило са тржишта. До раних осамдесетих, њихова индустрија је била у катастрофалном опадању са масовним отпуштањима и пропадањем стотина компанија, што је изазвало рецесију у старом свету часовничарства и оно што се назива „криза кварца“.

Спас швајцарској индустрији сатова донео је један човек – Николас Хајек. Банке су се обратиле Хајеку да надгледа ликвидацију две швајцарске фирме за производњу сатова које су биле принуђене да престану са радом због кварцне кризе. Уместо да потпуно затвори предузећа, он је веровао да са значајним реструктурирањем постоји пут напред.

Хајек је дошао на идеју да производи приступачне кварцне сатове од јефтиних материјала као што су пластика и смоле, у огромном спектру смелог, модерног дизајна у технобојима. Свој нови бренд назвао је „Своч“.

„Своч“ сатови су били толико атрактивни и приступачни да су променили начин на који људи купују и користе сатове уопште. Лени Мајот, директор маркетинга америчке конкурентске фирме „Армитрон“, то је добро формулисао: „Људи данас сат прилагођавају гардероби. Пре много година бисте купили сат за матуру и предали га деци. Зашто не бисте имали забаван сат, а не досадан, стари сат са истрошеним каишом?"

Пет стотина година раније, сат је био један од најскупљих личних луксуза који је за новац могао да се купи. Сада можете купити један у свакој боји у локалној робној кући.

Креативна деструкција в.2.0

За произвођаче сатова, једна од највећих промена прошлог века била је брзи прелазак са мајстора на машину. Кварцна криза, ратови цена и смањење буџета значили су да је од седамдесетих до деведесетих остало мало простора за вештину мајстора. Људи коштају више од машина, па што више сатова може да направи машина, то боље.

Сада смо поново у новој фази.Технологија је претекла чак и кварцни сат. Прво мобилни телефони, а потом и паметни сатови постали су главни алати за наше свакодневно мерење времена. Али „Епл воч“, на пример, није само сат са тачношћу од 50 милисекунди, већ телефон, интернет претраживач, провајдер електронске поште, кључ од аутомобила и мерач утрошених калорија, а може чак и да понуди очитавања ЕКГ-а и нивоа кисеоника – више технологија садржаних у један мали пакет.

Паметни сатови више нису само начин праћења времена, већ су средство комуникације и постају примарни извор информација. Можемо да платимо јутарњу кафу са њима и да водимо рачуна о свом здрављу. Какав ће тачно утицај ова промена у технологији мерења времена имати на наше животе, још је прерано рећи, али она већ мења начин на који комуницирамо са светом око нас.

уторак, 23. јул 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару