Клизишта, лоботомија, земљотреси... Зашто авантуристи хрле у италијанске „градове духова“

Према последњим подацима италијанског Института за статистику, дуж читаве Италије налази се више од 1.000 напуштених места, симбола прошлости у којима као да је време стало, где је природа једини становник, док неки сматрају да их је много више.

„Места духова“, како их овде популарно називају, фасцинантни су извор прича и сведочење о природним катастрофама, епидемијама, миграцијама и ратовима који су најчешћи разлог због чега су напуштена.

Крако у региону Базиликата је можда и најпознатије напуштено место у Италији, где се до шездесетих година узгајала пшеница у толикој мери да 2.000 становника није било успевало да је обради. Али након одрона и клизишта средином седамдесетих година читава долина је исељена, а данас је то место за сетове разних филмова од којих и холивудског Страдање Христово у режији Мела Гибсона као и Quantum of Solace, познате саге Џејмса Бонда.

Међу скоро 1.000 напуштених места је и Консоно, чија је историја започела још 1085. године и где се водио миран живот све док конте Марио Бањо није одлучио да баш ту направи један од највећих луна-паркова у Европи.

То село је ипак постало тзв. Дизниленд духова, никада није довршен луна-парк јер је 1976. године велики одрон земље изоловао то село и довео га до пропадања.

У неким од ових места може да се нађе тек понеки преостали становник, као што је случај са местом Апиче Векија, познатом и као Помпеји двадесетог века, које је напуштено још 1962. године због земљотреса, те се из места иселило више од 6.500 људи. Сви сем јединог берберина Томаза, који је и даље ту.

„Била је недеља увече, око 19.30, играли су Јувентус и Интер, и сви смо били у кућама када се одједном чуо страшан звук, нисмо знали шта се дешава, мислили смо да је експлодирала нека бомба. Истрчали смо напоље, свуда је била велика прашина, људи су трчали, нису знали на коју страну да беже. Тадашњи градоначелник је све преселио и сви су добили нове станове, а ја сам остао једини берберин и то ћу бити, док ми Бог да снаге, овде где нико не живи“, испричао је Томазо.

Врло сугестивне слике напуштених места као што су Лоано, Гарио Векио, Погијареале, Миртето, Бусана Вечија, Рабатана; од севера Италије, преко Сардиније те Тоскане, често су места на којима се снимају филмови, у које одлазе заљубљеници у фотографију.

Нека су претворена у филмске градове, а нека су и даље обавијена велом мистерије попут острва Повеља у близини Венеције, које је названо Злим острвом и за које неки верују да је настањено злим духовима, душама без мира људи који су били део психијатријских експеримената. Прича се и да је на острву живео дорктор Сарлес, који је измислио лоботомију и где је извршио самоубиство.

Остала места су заштићена као културна добра и мета су туриста који желе да на трен буду део времена кога више нема.