Почиње фешта посвећена пастирском јелу за који се рецепт тражи широм Србије

За деценију и по, колико је дуга традиција Белмужијаде, Сврљиг је постао препознатљив по том старом пастирском јелу за које се рецепт тражи широм Србије.

„Добар белмуж се прави од крављег сира, младог, дводневног. На лаганој ватри, топи се сир уз стално мешање. Кад сир постане млеко додајемо пројано брашно у односу 10 одсто на количину сира. Кад се згусне значи да је балмуж готов", објаснио је вишеструки победник Белмужијаде Горан Живић.

Уз белмуж, који овде постаје и бизнис, све је већа потражња и за чувеним сврљишким сиром. У сврљишким, иначе планинским селима чији су житељи одувек окренути сточарству, чува се око хиљаду крава и осам хиљада оваца.

Две трећине млека откупљују млекаре. Остало се пласира кроз сир, и даље кроз белмуж.

„Од септембра ће у већем домаћем трговинском ланцу бити сврљишки белмуж доступан широм Србије. Тако да се надам да ће то додатно унапредити нашу производњу. А сигурно ће имати користи и сточари и сви остали у овом ланцу", рекао је директор млекаре у Сврљигу Влада Крстић.

Само током Белмужијаде утроши се између три и четири тоне сира, за шта је потребно 15 до 20 хиљада литара млека, које је, у односу на откупну цену, кроз белмуж троструко исплативије.

Ова манифестација значајна је и за све остале бизнисе у Сврљигу, било да је реч о домаћој производњи, сеоском туризму, или услугама, јер за три дана овде дође око 50 хиљада људи.

„Свака продавница, сваки бутик, сваки ресторан, сваки кафић, сваки штанд на Белмужијади за та три дана приходује, то су нека наша истраживања, једну просечну месечну плату, али на републичком нивоу просечну плату за три дана", изјавио је председник општине Сврљиг Мирослав Марковић. 

Белмужијаду у Сврљигу виде и као шансу да промовишу туристичке садржаје попут пећина, манастира, археолошког налазишта у Нишевцу, Старог Сврљига.