Захуктавање за Гучу – народна музика подразумева и народну ношњу

Колико је цветова и разних шарених орнамената извезла Верица Јовановић више и не броји.

Гобленским иглама, да не подере тканину, најразличитијим бојама шушкавчиће везе на мушке и женске кошуље. А мотиви су различити.

„Када се стављају зевалице оне служе да све уроке однесу са собом, кад се ставља каранфил онда се претпоставља да неко креће на пут и да му буде срећан пут, управо као у песми Каранфил се на пут спрема", објашњава везиља из Гуче Верица Јовановић.

Да се једна кошуља, препуна шарених детаља, ручно извезе потребно је десетак дана. Део је народне ношње, коју и чланови трубачких оркестара углавном носе на саборским наступима.

„Оно што највише волимо да свирамо, то волимо и највише да носимо, значи српска народна музика и српска народна ношња. Имамо увек по више оваквих кошуља и то нам је најдраже да носимо, нарочито на оваквим саборима и нарочито на сабору у Гучи", каже трубач Драган Лазовић.

У Гучи се негује саборовање и традиција, а неке од обичаја желе да отргну од заборава.

„Можемо да повратимо везену кошуљу, разне мотиве, да то постане тренд и од ове године свакако ће то бити визуелни идентитет Гуче и не само Гуче него свих фестивала који у себи имају старе лепе српске обичаје, а ово ће бити и манир од сада", истиче Били Вуловић, директор ТО Драгачево.

Поводом јубилеја, шест деценија Драгачевског сабора трубача, Гуча се враћа коренима, па ће осим учесника у програму и организатора сигурно многи желети да у звуцима трубе уживају у посебној одевној комбинацији.