Из мексичког Музеја мумија нестала 22 експоната – није крађа већ небрига

Некадашња директорка, сада промотер културних догађаја, Палома Рејес Лакајо, се и раније због сличних проблема обраћала и Националном институту за антропологију и историју, а сада посебно јер је пред отварање културних институција у Мексику после пандемије коронавируса примећено да један број мумија недостаје.

Према њеним речима, колико год би прича о крађи мумија била интригантна објашњење је много баналније – ради се о простом недостатку бриге и непажњи, пише Мексико њуз дејли.

„Верујем да је вероватно дошло до скелетонизације, односно распадања меких ткива и да су остале само кости“, претпоставља некадашња директорка.

Рајес Лакајо упозорава да је културна баштина угрожена јер локалне власти дозвољавају да се мумије износе и излажу по фестивалима и сајмовима широм Мексика. Ношене су чак, и на трке аутомобила без одговарајућих дозвола или поштовања протокола о заштити. Званично није ни дозвољено изношење мумија из Музеја.

Иако се Музеј мумија Гуанахуату могао похвалити колекцијом 117 мумифицираних остатака – са 111 читавих женских и мушких тела, четири главе и два фетуса, Рејес Лакајо тврди да их сада има само 95.

Мумије из Гванахуата су природно мумифицирана тела покојника који су била покопани на гробљу Светог Паула у Гванахуату, главном и највећем граду истоимене државе, познатом по борби за мексичку независност. Током епидемије колере од 1826. до 1851. године умирало је много људи и тела су одмах сахрањивана да се болест не би ширила.

Када су градске власти увеле таксу за гробно место почело се са ексхумацијом свих покојника за које наследници нису били у могућности да плате. Догодило се да је известан број тела, вероватно због квалитета земље и обилних киша, остао природно мумифициран, те су таква тела смештана у једну зграду. Испоставило се да је велики број људи био спреман да плати како би видео ову необичну појаву. Прва мумија изложена је још 1865. године.