Музеји 21. века прихватају ризике смештајући се у необичне просторе

Од напуштене фабрике сира до бивше париске берзе, уметност налази разне нове начине да се смести у свакакве нове, обновљене или проширене домове. Тако ћемо ове године доживети отварање нових музеја, као што је ултра-савремени „Икс“ музеј у Пекингу, рестаруацију старог простора каква је палата у Берлину или проширење значајне институције каква је Музеј лепих уметности у Хјустону.

И бечка Албертина модерн ће аквизицијама две модерне колекције – Есл и Јаблонка – у августу отворити врата уметности насталој после 1945. године.

„Заиста се радујем што ћу бити у прилици да пожелим добродошлицу посетиоцима широм света у нови музеј. Надам се да ћете са једнаким уживањем посетити савремене колекције у Албертини модерн, као што сте уживали у колекцијама класичне уметности“, очекује директор Албрехт Шредер.

Са преко 20 хиљада објеката из целог света, берлински Хумболт форум залаже се за крос-културну размену и дијалог. И пре отварања изазива контроверзе због простора, бивше зграде Парламента Источне Немачке. Форум ће, када буде завршен, спојити колекције из берлинског Музеја азијске уметности и Етнографског музеја, изложбе из Градског музеја и пројекте које ће надгледати Хумболт универзитет.

Киндер зграда у Хјустону биће четврти по величини музеј у САД. Трапезоидна структура архитекте Стивена Хола биће и естетски савршена и енергетски ефикасна, усмерена на историју уметности Латинске Америке.

Музеј азијске уметности у Сан Франциску, чија се колекција протеже на шест миленијума, добиће нови простор чије ће отварање за пар месеци бити највећи уметнички догадјај у Америци ове године.

Током лета, у Ламбда згради у Ослу, на 13 спратова биће завршено светилиште норвешком уметнику Едварду Мунку.

Музеји 21. века очито ће морати да се боре да направе баланс између старог и новог, да преузму ризике насупрот сигурним хитовима, да се одупру нагону да излажу локално и окрену се ширим просторима у све глобализованијем свету.