Хотел „Москва“ – здање које је имало част да га отвори краљ Петар

„Москву" отворио Краљ лично

Ово велелепно здање отворио је краљ Петар Први Карађорђевић 14. јануара 1908. године. На свечаности отварања свирао је Оркестар краљеве гарде, а гости су били најзначајнији људи тог времена.

Од Индире Ганди до Бреда Пита

За више од сто година рада, вероватно с разлогом, хотел „Москву“ посетило је више од 45 милиона људи. Међу њима су бројне познате личности: Алберт Ајнштајн, Ана Павлова, Леонид Брежњев, Индира Ганди, Реј Чарлс, Роберт Де Ниро, Бред Пит, Максим Горки, Кирк Даглас, Мајкл Даглас, Мила Јововић, Лучано Павароти...

Председнички апартман носи име Алберта Ајнштајна, кога је у Србију довела супруга Милева Марић, пореклом са наших простора.

Посебан сто за Андрића

Нобеловац Иво Андрић је у кафетерији хотела „Москва“ имао свој сто. Волео је да седи сам, а послуживали су му благу домаћу кафу са ратлуком. Пошто је добио Нобелову награде за књижевност 1961. године, привлачио је већу пажњу, па је свој стални сто заменио другим, интимнијим - на галерији.

Москва шнит

Бренд међу слаткишима је Москва шнит, торта које се по оригиналном рецепту прави једино у хотелу „Москва“. Рецептуру од нежног белог крема, вишања, ананаса и брескви креирала је 1974. године, тадашња шефица посластичарнице „Москва“ Аница Џепина.

Реновирање и детаљи

Реконструкција хотела почела је 2009. године. Квалитетан намештај и карактеристичан ентеријер из прошлог века задржан је у свим хотелским просторијама. Собе су опремљене расветом из Чешке и Италије, и керамиком из Шпаније.

Најзанимљивије је да су, на срећу, оригинални елементи фасадне пластике поручивани су из фабрике из Печуја, где постоје оригинални калупи који су сачувани. У председничком апартману налазе се оригинални комади намештаја са двора српске династије Обреновић.

Прва „гринфилд“ инвестиција

Изградња „Москве“ остаће забележена као прва „гринфилд“ инвестиција тог типа у Србији. Изградило га је руско осигуравајуће друштво "Росија" па је то најпре била пословна зграда са кафаном, канцеларијама и собама. У гостионици је до 1947. био смештен и део „Поштанске штедионице“.

Током Другог светског рата у њему се налазио главни штаб Гестапоа за југоисточну Европу. На овом месту основан је Олимпијски клуб Србије, сада олимпијски комитет па је и једна соба посебно припремљена и означена реквизитима који припадају олимпизму и носи назив Олимпијска.