Женске приче исписиване на кошуљама

Одувек су жене вештим покретима и концима различитих боја, на кошуљама исписивале своје приче. Украшавале су их за све укућане, углавном за свечане прилике, на истканим платнима од природних материјала. 

„Највећим делом платно је од конопље, али има од лана, има од памука, а има и од свиле. Познато је, казати да су старе чачанске породице гајиле свиилену бубу и да су сами људи производили свилу, да су је ткали и од тога су израђивали и пешкире, као и кошуље“, рекла је Снежана Шапоњић Ашанин, ауторка изложбе.

На кошуљама из чачанског краја пуно је веза са цветним и геометријским орнаментима. Оне из ивањичког и сјеничког краја, украшене су углавном везом са перлицама.

„Овде су експонати углавном из Моравичког округа али има и шире. Значи ово је суживот и старих Чачана и оних који су дошли у Чачак да живе и са собом донели део своје културе. Кошуље су углавном старе од средине деветнаестог па до средине двадесетог века“, додала је Снежана.

Међу скоро стотину кошуља са различитим мотивима и начинима украшавања у богатој  Етнолошкој збирци Чачанског музеја једна се посебно издваја.

„Та кошуља је припадала супрузи Синан-паше који је, он је предао кључеве Београда кнезу Михаилу. Тако да та кошуља је овде код нас, у нашој збирци, она је изложена и то нам је један од највреднијих екпоната што се тиче само кошуља“, изјавила је Снежана.

Извезене кошуље, чувајући приче о прошлости говоре и о љубави, труду и стрпљењу код сваког бода, вештини женских руку, па и о обичајном и магијском значају тог одевног предмета.