Петра – град музеј у пустињи Јордана

Петра је још 400 година пре нове ере била главни град арапског краљевства Набатејаца и центар трговине, одредиште каравана и главни пут зачина, јер су овде одувек били велики резервоари воде.

Дуго је овај град био сакривен од остатка света, јер је окружен стрмим литицама, на неким местима кањони су високи и 200, а широки само два метра. Најпознатија грађевина је гробница Хазне ал Фируан коју су бедуини још називали и„Фараонска ризница“.

„Људи овде нису правили град од камена, него су у камену клесали град и ту су сахрањивали и своје краљеве који су са њима живели. У зависности колико је краљ био познат и колико дуго је владао гробница му је већа и лепша“, објашњава Ахмед Малаји из Амана.

Тек 1812. године Петру је открио Лудвиг Бурхарт из Швајцарске. До пре 33 године овде су живели бедуини, а тад је принц Хасан одлучио да их пресели и да од овог мистериозног места направи туристичку атракцију.

„Један од симбола Петре је и ова римска арена из 1. века. Амфитетар је исклесан из стене. Има 33 реда седишта где је могло да се смести 5.000 посетилаца“, наводи Горан Јовичић.

Недалеко од Петре простире се пустиња Вади рам која је дугачка 100, а широка 60 километара. Окружују је црвене високе стене. Туристе дочекују бедуини са камилама, без којих они овде не би могли да живе.

„Бедуински живот није лак. Често се селимо у потрази за водом, а на камилама преносимо све што имамо и без њих овде не бисмо опстали. Оне су веома издржљиве животиње које лети могу да издрже и температуре преко 50 степени, а зими и ноћу се прилагођавају хладноћи“, истиче бедуин Фејсал Азувајда.

Туристима се у пустињи кува и арапска кафа, која се најпре у посебној посуди гњечи и пече док зрно не поцрни.

„Код нас кафа има посебан значај и служимо је у малим шољицама и прва је обавезна и морате је узети да не би увредили домаћина, друга се пије из задовољства, а трећу пијете ако треба да решите неки проблем“, објашњава Мухамед Алзујад.

Пустињу Вади рам упоређују због рељефа и са површином месеца и зато је још називају и „Месечева долина“, а туристи обавезно овде дочекају и залазак Сунца који песак на хоризонту обоји у специфичну црвену боју.