Кад се жена на нешто намерачи: мужевљеву радионицу претворила у успешну машинску фирму

Летимичан поглед на ову радионицу сигурно ни на који начин не би асоцирао на књиговодство. Није ни нас, док нисмо упознали Снежану Обрадовић, жену која је након приватизовања фирме у којој је радила, отворила књиговодствену агенцију из које је убрзо прешла у посао машинске обраде.

Иако се у економији боље сналазила, од сна да ради у великој хали пуној машина није хтела да одустане, иако о томе ништа није знала. Знала је само да на располагању има супругову ковачко-браварску радионицу.

„Сви смо ми учили малтене у ходу, када смо запослили првог инжењера и оператера. Он је имао највеће знање о томе како се то ради. Можете замислити кад смо купили прву машину. Прво су морали да ми објасне да је за сваки материјал потребан посебан алат“, присећа се Снежана Обрадовић.

Када је пре четири године Снежана покренула посао у радионици постојала је само једна машина на којој је радио један радник. Данас она запошљава 20 радника, а и број машина се повећао.

Овде су највише заступљење си-ен-си машине које се контролишу помоћу компјутера и раде по одређеном програму. Али нису запостављење ни класичне, као што су стругови, глодалице, дубилице... Све што је потребно да би се израдили делови потребни за бројне машине.

„Тренутно највише радимо за медицинске уређаје, за рендгене, скенер апарате, столове за пацијенте, затим надзорне камере, роботе, компјутере, разне пакерице, све металне делове које видите можемо да произведемо“, наводи Снежана.

Најпре инжењери осмисле како би делови требало да изгледају, за машинске програме су задужени програмери, док оператери свему дају коначан облик. Половина онога што настане у овој радионици заврши на домаћем тржишту, док се половина извози. Најчешће у Немачку, Аустрију, Холандију, док је са Словенијом сарадња интензивнија.

„Пошто се бавимо делатношћу која је специфична и у Словенији то је недостатак исте овакве производње и онда су нам они понудили у њиховом технолошком парку да отворимо фирму. Почели смо да радимо. Међутим, у једном тренутку сам добила понуду коју нисам могла да одбијем и ја сам фирму продала“, истакла је Снежана.

Многи су тада мислили да је то учинила због тога што је радна снага у Словенији скупља него у Србији, међутим Снежана тврди да то није разлог.

„Ја сам изабрала Србију, између Словеније и Србије, ја сам изабрала Србију. Не постоји велика разлика у пословању – Словенија има већа подстицајна средства, не плаћа се тај порески добит. Словенија има своје предности, али и минусе. Примера ради, нисам могла да нађем радну снагу, то ми је био највећи проблем, наћи оператера. Овде у једном човеку имам - инжењера, програмера и оператера, а тамо то не постоји“, објашњава Снежана.

И то је основна предност пословања. Као недостатак истиче одсуство финансијске подршке предузетницима, која би омогућила улагање у нову опрему и учинила их конкурентним европским произвођачима.

„Све земље ЕУ примењују порески кредит. Најједноставније речено, када уложите у неко основно средство да од државе имате подстицај и да на ту количину новца не плаћате порез на добит“, каже Снежана.

Када је реч о добити, први новац почео је да им се враћа након годину дана пословања. Ипак, новац не мотивише много, ако не напредујете. Зато већ сада раде на сопственом производу, али и на освајању руског тржишта. У вези са тим, Снежана ће крај месеца дочекати у Русији.