Село моје старије од Америке

Kада би се ужелели правих српских кафана, Нушић и Жанка Стокић свраћали су у Забрежје. Милош Обреновић одатле је извозио мангулице, а у овом селу капетан Миша Анастасијевић је водио најважније послове. Некада значајан трговачки, економски и културни центар, а данас заборављено село. Забрежје у близини Обреновца слави 590. рођендан.

Прво дипломатско писмо послато је баш из овог села. У њему је представљен и први музички апарат, а старији мештани се сећају да је пре седам деценија Партизан овде одиграо прву ноћну утакмицу.

У чему је још Забрежје рекордер данас најбоље зна Момчило Срећковић, међу мештанима познатији као Моци.

„Забрежје се први пут помиње у историји 1429. године. Ако знамо да је Kолумбо открио Америку 1492. године, значи 63 године је Забрежје старије од Америке. Ове године Забрежје слави 590 година постојања“, објашњава хроничар овог села.

Моци већ четрдесет година истражује историјат свог завичаја. За то време претресао је скоро свих шест векова колико Забрежје постоји.

У његовом архиву пише и да је данашње село некада било град. Забрежје је на граници Србије и Аустроугрске почетком 20. века имало царину, луку, железничку станицу и на десетине предузећа.

„Kапетан Миша је направио солару, Симовићи су направили фабрику за мељаву и стругару, онда Мићићи су направили фабрику шпиритуса. Забрежје је било толико јако место, многа села па и многи градови нису били ни близу Забрежја“, сећа се овај времешни хроничар.

Забрежни воле да кажу да је њихово село било град много пре Обреновца. Тако су пре око једног века овде поред Саве имали чак два хотела: „Велика Србија“ и „Босна“, више од 10 кафана и око 20 различитих занатских радионица.

Ипак, ово место покретала је солара коју је основао човек чије је богатство било седам пута веће од државног буџета Србије. Од капетан Мишине зграде која је почела да се гради 1863. године, данас су остале само рушевне.

„Овде је Миша истоварао со из Румуније, одавде је слао бродовима опет према Шапцу и другим дестинацијама. Возом је слао до Ужица и Горњег Милановца. У фабрици соли преко 400 радника је носило самаре. У Забрежју је врило, долазили су бродови, возови путнички“, наводи Моци сазнања до којих је дошао истражујући историјат свога села.

Последњи воз одавде отишао је 1968. када су затворена и преостала предузећа. Ускоро су затворена сва три дома културе и оба бисоскопа. Село данас има око 900 кућа и 3.500 становника.

Ретки млади који се могу срести наводе да је најпре потребно отворити неку фабрику како би млади имали где да се запосле, али и да им несдостају места за изласке и образовање.

Међутим, потребно је и да се млади едукују о историји Забрежја, да се не догоди да остане само река Сава та која зна за светле тренутке овог некада града, данас села.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом