Несмин – ретко благо, а још ређе пред очима јавности
Месецима је мумија из Египта пловила реком Нил, потом Средоземним морем пристигла у луке Пиреј и Солун. Посетила је и Одесу на Црном мору, а онда Дунавом пре тачно 130 година допловила до Београда. За кратко време у главном граду постала је атракција, а потом је остављена у подруму, далеко од очију јавности.
Једини је Египћанин који тачно 130 година станује у Србији. Несмина данас зову и "београдска мумија", а он је први и последњи примерак, који је донет у нашу земљу.
У Србију је стигао захваљујући племићу из Мокрина Павлу Риђичком. Он је Несмина пазарио на тржишту антиквитета у Луксору 1888. године.
Живео је пре око 2.300 година и био је свештеник. Осим што је још у оно време имао пасош, Несмин има и личну карту.
„У личној карти Несмина би писало и да је мушкарац, висине негде око 165 центиметара, припадник је виших друштвених слојева који се није много бавио физичим радом за живота", наводи др Бранислав Анђелковић са Филозоског факултета.
Како додаје, његова мајка се звала Џеј Хаториму, а отац му се звао Џед Хор, и рођен је око 350 год.пре нове ере у месту Акх Мин на око 160 км низводно од Луксора.
Несмин је уједно и највреднији примерак староегипатске културе који Србија има.
Анђелковић напомиње да је Несмин је јединствен у Србији.
„Не постоји ниједна друга староегипатска мумија, то је највреднији експонат. Не заборавимо да он има и свитак папируса унутра, а у свету је јединствен по томе што се јако мали број папируса може везати са конкретном мумијом. Има мумија, има и папируса али да се зна да је то једна целина то је прилично ретко", наглашава Анђелковић.
Тај папирус који мумија чува никад није отворен. Иако је тачно 130 година у Србији Несмин није до краја истражен, па се наслућује какве све тајне чува.
Угледни посетилац Никола Тесла
„Сада је амбасадор једне нестале цивилизације у Србији, у Београду, а занимљиво је и да се помене да га је неколико година након његовог доспећа у зграду Ректората маја 1892. године, посетио и Никола Тесла што јавност слабије зна", указује Бранислав Анђелковић.
Овај стари Египћанин одмара у витрини специјално направљеној за њега. Усамљен је јер и његових другара све мање.
„Тешко је сада купити или набавити мумију не само због законских регулатива већ и јер сами музеји разумеју да је то нешто веома атрактивно и да то привлачи посетиоце", каже Анђелковић.
„Познат је податак из Британског музеја, да одељење са мумијама привлачи више посетилаца годишње него сва остала изузетно богата одељења музеја заједно", иситче Анђелковић.
Несмина грађани могу да виде тек у специјалним приликама, јер пензионерске дане троши у Археолошкој збирци Филозофског факултета. Иако је званично у власништву Народног музеја, за старог Несмина у новоотвореном музеју није било места.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар