Криви торањ у Пизи више није толико крив

Након више од 20 година напора да исправе Криви торањ у Пизи, инжењери кажу да су га исправили за четири центиметра и да је његова структура сада боља него што је очекивано.

Консултант међународног комитета који надгледа нагиб торња, Нунцијанте Сквељо, рекао је за агенцију Анса да је прогресивни опоравак нагиба добра вест, али да је свеобухватно структурално "здравље" торња важније, пренео је АП.

Чувена грађевина из 12. века отворена је за јавност 2001. године, након више од десет година радова на његовој стабилизацији.

Торањ, који служи као звоник оближње катедрале, почео је да се криви на самом почетку изградње августа 1173. године.

Темеље торња поставио је архитекта Бонано Писано и на њему радио до 1185. године када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. 

Тако је Криви торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док други архитекта, Гуљелмо де Инстрик, није одлучио да се ангажује на том пројекту.

Године 1250. неколико архитеката је покушало да га исправи, али је он и даље тонуо. Изградња је довршена 1360.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом