Како и зашто неки људи могу да „чују“ боје или „осете“ укус речи

Да ли сте икада „осетили“ укус неке речи или видели боје док слушате музику? Ако јесте, могуће је да припадате малом проценту људи – између 1 и 4 одсто, који имају синестезију, необичан неуролошки феномен у којем се чула међусобно преплићу.

Синестезија подразумева да активација једног чула, попут слуха, истовремено покреће и друго, наизглед неповезано чуло, као што је вид. То значи да особе са овом особином доживљавају додатне сензације у односу на већину људи.

Истраживачи већ дуго покушавају да разумеју овај феномен, а оно што је до сада јасно јесте да људи не перципирају свет на исти начин.

Шта је синестезија

Особе које имају синестезију називају се синестете. Постоји више различитих облика овог феномена. На пример, неки људи виде боје када чују звукове, док други повезују слова или бројеве са одређеним бојама – што је познато као графемско-колорна синестезија.

Још један облик је такозвана „огледало-додир“ синестезија, где особа осећа додир на сопственом телу када види да је неко други додирнут.

Иако сви ми природно комбинујемо информације из различитих чула — на пример, када гледамо и слушамо некога ко говори – код синестезије су те везе другачије постављене. Звук, рецимо, може директно изазвати визуелни доживљај.

„Синестезија је неуролошки феномен у којем активација једног чула покреће друго“, наводе аутори нове студије који су анализирали овја феномен.

Оно што је важно јесте да људи са синестезијом немају контролу над овим искуствима — она су спонтана, жива и временом остају стабилна.

„Ове сензације су аутоматске и остају исте током времена“, истиче се у истраживању.

На пример, особа која слово „А“ види као црвено, највероватније ће га тако доживљавати и годинама касније.

Синестезија није болест нити поремећај и у већини случајева не нарушава свакодневни живот. „То није болест и не изазива оштећења“, наглашавају научници.Ипак, у одређеним ситуацијама може бити интензивна – на пример, ако неко осећа бол када види да други трпе бол.

Зашто се јавља синестезија

Иако тачан узрок још није у потпуности разјашњен, научници имају две главне теорије. Прва је да људи са синестезијом имају више веза између различитих делова мозга. Према овој идеји, мозак није „уклонио“ неке неуронске везе током развоја, што доводи до преклапања чула.

„Људи са синестезијом имају више повезаности између делова мозга“, наводи се у објашњењу ове теорије.

Друга теорија каже да структура мозга може бити слична као код других људи, али да су одређени неуронски путеви активнији. „Питање је да ли синестете имају другачију структуру мозга или га користе на другачији начин“, објашњавају истраживачи.

У оба случаја, сматра се да синестезија користи механизме који постоје код свих људи, али су код синестета израженији.

Како се чула односе на креативност

Често се наводи да су особе са синестезијом склоније креативним занимањима. Истраживања заиста показују да је удео људи у уметничким професијама већи међу синестетама него у општој популацији.

„Око 24 одсто синестета бави се креативним пословима“, показују подаци једног истраживања.

Једно могуће објашњење је да они повезују идеје и сензације на необичан начин, што може подстаћи креативно размишљање. Такође, постоје назнаке да неке врсте синестезије могу бити повезане са јачим памћењем или живљом маштом — мада у ограниченој мери.

„Перцепција није фиксна и универзална — мозак је активно гради“, закључују аутори. Синестезија тако остаје један од најзанимљивијих прозора у разумевање људског мозга, показујући да стварност коју доживљавамо није иста за све – и да може бити много богатија него што претпостављамо.