Прави „ферарије“ за животиње

Мица има једанаест година, а пре седам је поломила кичму и тако постала куца инвалид. Данас трчи захваљујући изуму свог власника. Она је уједно и прва куца којој је Драган помогао, а има више од 300 животиња које су испробале његова колица. Драганови изуми стизали су широм Европе до Шведске, Норвешке, Холандије.

Све је почело у овој малој радионици у Земуну. Жељу да Мица поново јури попут „ферарија“ навела га је да направи прва колица за псе. 

„Ћерка је видела на интернету та колица у Америци и питала: 'Тата, да ли ти то можеш да направиш?' С обзиром на то да сам машински инжењер, није ми било нимало проблематично да то направим“, сећа се мајстор Драган Димитиријевић.

Брзо се прочуло за његов изум. Зато се и телефон усијао од позива власника тешко покретних куца, који су желели да њихови љубимци добију ноге на точковима.

„Док ми на крају није дошла жена са куцом у рукама, рекла: 'Можете ли ви мојој куци да помогнете?' С обзиром на то да се педесетак и пет година дружим са псима, то је било немогуће да је одбијем“, каже Драган.

Потом није могао да одбије ни друге четвороношце, који се данас налазе на списку његових клијената.

„Правио сам за чинчилу, правио сам за јагње колица, правио сам за једног јеленчета у Словенији, нажалост, оно није дочекало колица“, наводи овај мајстор.

Колица прави искључиво ручно, а креирао је и алате уз помоћ којих настају његови производи. Таман кад је помислио да га ништа у овом занату не може изненадити, преварио се.

„Онда су почели да ми се јављају људи који имају мачке. Еее, ту је било проблема. Мачка је животиња која је својеглава и која је на своју руку и једноставно се стално извлачила из колица, док нисам нашао начин да она не може да се извуче и да мора да их држи на себи, е онда је све остало било лако“, напомиње овај изумитељ.

Врло лако, тек за дан настану колица која повређеним животињама или онима без шапа олакшају живот.

„Кренуо сам од пластичних цеви, а онда сам прешао на алуминијум, а изузетно, пар пута сам правио од челика када су велики пси и када колица морају да буду чвршћа него уобичајено“, открива Драган.

Чекајући пензију, Драган нам објашњава да од овог заната може да преживи. И можда је једини мајстор који би волео да има што мање посла и да буде што мање животиња којима је његова помоћ потребна.