„Свети рат“ на италијанској обали – часне сестре бране своју плажу

Спор, који су неки локални медији описали као „свети рат“, избио је када је 50 метара пешчане плаже у комплексу "Bagni Gino Garrone", у приморском граду Споторно у Лигурији, који воде часне сестре из реда "Suore di Carità di Santa Maria", градским властима одређено за јавни тендер. Власти настоје да испоштују прописе Европске уније о концесијама на плажама, као и регионалне прописе о обавезном уделу слободних плажа.

Часне сестре управљају овим купалиштем од 1946. године, након што су биле изузете од уобичајених комерцијалних правила јер су приход користиле у добротворне сврхе. Међу њима је и финансирање вртића који и даље воде у Споторну, као и летњег кампа на плажи.

Међутим, пошто пропис који је омогућавао коришћење плаже у оквиру социјалних мисија више не постоји, градоначелник Споторна Матија Фиорини саопштио им је да ће концесија бити преквалификована у „опремљену слободну плажу“ и да ће, уколико желе да наставе да управљају њоме, морати да учествују на јавном тендеру.

Током јавне расправе о овом питању, сестра Миранда, часна сестра у осамдесетим годинама, супротставила се Фиоринију.

„Она је наша. Зашто град жели да нам одузме плажу? Ако то ураде, нећемо моћи ни да наставимо да водимо школу“, цитирао је њене речи торински лист Коријере дела Сера.

Часне сестре су навеле да би управљање плажом као „слободном опремљеном плажом“, што подразумева потпуно бесплатан приступ, уз могућност да посетиоци по жељи плате мањи износ за изнајмљивање лежаљки и сунцобрана, било знатно мање профитабилно.

Фиорини је поручио да, ако желе да наставе да управљају концесијом, „морају да учествују на тендеру, као и сви остали“. Тендер би требало да буде расписан на јесен.

План градоначелника значи да би Споторно могао да буде међу првим општинама у Италији које ће испунити рок од 30. јуна 2027. године, до када земља треба да понуди постојеће приватне концесије на плажама на јавном тендеру, у складу са Директивом ЕУ „Болкештајн“.

Две деценије заредом италијанске владе су, под притиском моћних власника концесија на плажама, који страхују да би могли да изгубе често веома уносан посао, одлагале примену правила о конкуренцији.

Влада Ђорђе Мелони била је принуђена да прихвати рок под притиском Брисела, али и због одлука домаћих судова.