Нису бициклисти, али од бицикала живе

Упркос томе што воле да рекреативно возе бицикле, Вучковићи тако и испробавају своје производе. Нису једини брачни пар којима бицикл служи за уживање, али јесу међу реткима који од бицикала живе. Умеће ручне израде двоточкаша наследили су од Душанкиног оца.

„Оставио нам је пре свега контакте и знање, што је врло важно, и своје самопоуздање, ентузијазам и доста нас је подржао и верујем да је у сваком породичном послу то важно да имате подршку некога ко вам чува леђа“, каже Душанка Вучковић.

И зато када су ушли у посао њихови најближи нису били изненађени, али нису их ни озбиљно схватили. Али они јесу озбиљно схватили да остављено знање морају да надограде и прилагоде. Иако је Љубомир по занимању метеоролог, а Душанка филолог са искуством у спољној трговини то за њих није представљало препреку. Све недоумице успешно су решавали на интернету.

„Оно што увек кажем је да  мора човек да воли свој посао и то што ради. Ја сам одувек био тај неки мануелац и волео сам да прчкам са алатом, с обзиром да је ово посао који захтева употребу алата то је било некако природно“, каже Љубомир Вучковић.

И баш због тога нам каже да је за покретање посла новац и те како потребан, али не и довољан за успех.

„Наравно да је новац битан за покретање, а пресудан, па јесте пресудан, без новца се не може покренути никакав посао, али џаба новац ако не желиш то да радиш. Ако немаш идеју да се тиме бавиш у некој даљој будућности“, истиче Љубомир.

Исто тако посао мора да буде уживање. Њима свакако јесте, јер су спојили лепо и корисно. И осим брачни постали и пословни партнери.

„Ако радиш оно што волиш, нећеш заправо радити ни један дан у свом животу. Мислим да смо ми постигли барем то да нама прича о послу и бициклима није нека мука није нам то неко оптерећење. Увек размишљамо како да употпунимо асортиман, дизајнирамо нешто ново", каже Душанка.

Највише воле да праве бицикле по узору на оне који су се возили педесетих година прошлог века. Тврде да у Србији има купаца за њихове производе, али признају да је у иностранству бициклизма као култура доста развијенији.

За четири године колико је ова радионица њихово радно место направили су више од три стотине бицикала. Неки од њих одвезени су и ван граница Србије.

„Слали смо по Европи и то доста, ту је опет пресудна цена, јер овакви бицикли као што су наши у Западној Европи, где је бициклизам много популарнији него код нас, су доста скупљи, тако да је људима исплативо да из Србије наруче бицикл“, објашњавају Вучковићи.

За сада од овога посла могу пристојно да живе. С обзиром на то да је посао сезонски, затишје их очекује пред зиму. Али то не значи да ако се точкови не окрећу да и они мирују, јер управо у том периоду развијају нове идеје.