Најранија производња сира почела у Далмацији?

„Овим открићем производња сира постаје 4.000 година старија“, оценила је Сара Меклур, антрополог на Државном универзитету Пенсилваније.

Научници су објавили да је млеко у посудама на том подручју било присутно пре 7.700 година, 500 година пре ферментисаних производа.

ДНК анализа популације из тог краја показује да су одрасли били нетолерантни на лактозу, али да су деца могла да конзумирају млеко до десете године.

Међутим, званичници сматрају да се 500 година касније догодила промена, не само у преради свежег млека у сир него и у стилу и облику посуда.

„Производња сира била је довољно важна да су људи почели да производе нове облике посуђа“, објаснила је Меклурова и додала да ту види и културну промену.

Научници су истраживали посуђе с два локалитета у Далмацији – Покровника крај Дрниша и Данила крај Шибеника, два велика археолошка налазишта из доба млађег каменог доба (неолита).

Пронађене посуде тестирали су како би пронашли трагове изотопа угљоводоника којима се може одредити врста масти и тиме разликовати између месних, рибљих, млечних и ферментисаних млечних производа.

Узорци су доказали присутност секундарне обраде млека, у сир или неки други ферментисани млечни производ.

„Ово је најранији документован доказ трагова липида ферментисаних млечних производа“, открили су нучници у часопису Plos One, пренео је Јутарњи лист.

Научници кажу да њихово откриће значи да су људи производили сир хиљадама година пре него што се мислило, односно у неолиту уместо у бронзаном добу.

У оно доба производња сира била је напредна технологија која је променила човечанство. Сир, који је лакше преносив и мање кварљив од млека, омогућио је ширење ране пољопривреде на хладнија северна подручја.