Очи у очи са агресивним псима – како се понашати

Оном ко је уједен и један пас је превише, али за територију Београда, десетак уједа за 24 часа је само просек. Надлежни поручују да нема повећања броја паса луталица и да међу псима које хватају по пријавама Београђана, нису само луталице.

„У задњих пар година појављује се већи број уједа власничких паса. Сазнајемо да су власнички пси, јер се ти људи јављају да је то њихов пас не знајући да је пас ујео, а разлог уједима је кад се појавите у непознатом окружењу, па реагујете потпуно непредвидиво. И пси се плаше, а страх је један од основних узрока што долази до нежељених ситуација“, објашњава Будимир Грубић, директор „Ветерине Београд“.

Уколико није реч о тешким повредама, адреса за уједене је Инфективна клиника – једина установа која даје вакцине и против беснила. Како тренутно та болест није регистрована на територији главног града, ни потребе за вакцинама није било.

„Уколико нема потребе за заштитом од беснила, индикује се заштита од тетануса, а то може и у домовима здравља. После тога се пацијенти у зависности од повреде упућује на хируршко лечење“, наводи докторка Ивана Милошевић, заменик директора Инфективне клинике КЦС.

Да не би дошло до уједа, такозвани шаптачи псима саветују да кад наиђете на луталице, пре свега пробате да сузбијете страх.

„Када видимо чопор паса, људи обично промене правац, убрзавају и то је њиихов окидач за плен. Ми у тренутку постајемо њихов плен. Треба тотално искључити страх и смирити пулс колико је то могуће“, саветује Предраг Јаћић, који се бави дресуром паса у "Godog".

Власницима проблематичних паса поручују да чим примете први знак агресивност код пса, рачунају да то није љубимац, који може да се шета без повоца. Онима који се са таквим псом сретну, опрез!

„Апсолутно прекинути да се померате. Ако померите руку, то је прва мета за напад. Уколико смо мирни, пас може да буде око нас, једино решење да сачекамо реакцију власника“, истиче Јаћић.

Београђанима који удомљавају псе и хране их, надлежни су организовали бесплатну вакцинацију, стерилисање и чиповање. У последњих пет година кроз ту процедуру прошло је 20.000 паса у главном граду. Та опција, међутим, не важи за псе који имају власника и који би требало да преузму одговорност за свог љубимца.