Јурили га слоница и медвед, тигру гледао у зубе, али је и даље заљубљен у животиње
Блиске сусрете имао је са хијенама, шакалима, леопардима... Каже да су то све његови другари. Чех Петр Славик обишао је све континенте у потрази за добрим фотографијама које објављује у светским часописима. Ових дана је у току његова изложба у београдском хотелу „Радисон блу“.
Гризли је желео само да се мази. Тигру у Боцвани је гледао у зубе. Медвед га је јурио по Камчатки. И све то Петра Славика није спречило да их фотографише. Тај Чех данас је један од најпознатијих фотографа дивљине.
„Уколико желите да направите добру фотографију, треба да приђете ближе објекту. Ја најчешће фотографишем животиње, и морам да остварим контакт са њима. То је могуће једино уколико приђем ближе. И зато је назив ове изложбе 'Блиски сусрети'“, објашњава фотограф Петр Славик.
Занимање фотографа дивљине открио је пре 16 година. Пре тога, радио је као тренер, бармен, дрвосеча.
„После моје прве посете Африци, рекао сам себи: 'Да, то је то. Ја то желим да радим'“, каже Славик.
Набавио је фото-апарат и себи смислио нови посао. Највећи део његових фотографија је управо из Африке.
„Ако посетите Африку, имаћете два различита осећаја: или ћете мрзети Африку или ћете је волети. Ја је обожавам и сваке године се враћам на тај континент, јер је тамо нетакнута природа и истинска авантура. За фотографе је Боцвана најбоља земља. Код њих су на првом месту дијаманти, на другом је туризам, јер знају да им живи слонови могу донети више новца него лов на њих“, напомиње Славик.
Најтеже му је да пронађе места на којима ће фотографисати. Каже да је туризам крив, јер је нетакнуте природе све мање. Нарочито у Европи.
„Ако желите да фотографишете нешто јединствено, то је компликовано. Али зато знам места до којих идете, идете, идете... и када стигнете тамо, нема људи. Не знам шта је боље за природу – да ли туризам или то да тамо нема живе душе. Туризам доноси новац којим бисте могли да заштитите животиње“, сматра овај фотограф дивљине.
Баш су животиње његови главни модели. Људе и природу ретко када фотографише.
„Понекад радим са филмским животињама или тзв. моделима дивље природе. Узбудљиво је стајати испред животиње која је тешка 300-400 килограма. Тек када легнете испод ње да бисте ухватили добар кадар, то је узбудљиво искуство. Треба веровати да вас та птица или животиња неће напасти“, препричава Славик.
Каже и да занимање фотографа дивљине подразумева да је за напад модела увек спреман.
„Нападале су ме животиње, али, као што видите, преживео сам. И даље не знам зашто, али у Боцвани ме је напала слоница, и то је кренула директно на наш ауто који је био отворен. И то тако силовито као да ће нас убити. Можете понекад наћи и блесаве животиње баш као и људе“, каже Петр Славик.
Тврди да од свог посла може пристојно да живи и додаје да су најпродаваније фотографије великих мачака јер су атрактивне и лепе.
Фотографијама никада није задовољан. Нада се да ће га срећа тек послужити да ухвати прави кадар. Судећи по ономе што смо видели, потценио се. Уосталом, проверите сами на изложби која је у хотелу „Радисон блу“ у Београду отворена до 15. јуна.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар