Енигма о немачкој „Енигми“

„Енигма“ је занимљива, али никако не може да служи за забаву. Немачка машина за шифровање порука „Енигма“ не може да испише Ваше име, јер се исто слово сваки наредни пут, шифрује другим словом и то по кључу који се мења на сваких 29 дана.

Тако је бар било у време Другог светског рата, када је војска Хитлерове Немачке ову машину користила за шифровање порука.

У поседу Министарства одбране и Војске Србије налазе се четири комплетне „Енигме“, као и још три у деловима, док се у Словенији на пример налази једна, као заоставштина бивше СФРЈ.

„Јединице ЈНА су дошле у посед ових машина пред крај рата, у завршним операцијама 4. армије у Словенији, када се група армије Е, под командом генерала Лера предала. Предат је велики део опреме, међу којима су и Енигме“, објашњава за емисију Дозволите... потпуковник Миодраг Секулић из Војног музеја.

Немци су за „Енигму“ направили посебну радио-мрежу која је била отворена, али су поруке биле шифроване, тако да Совјети и Западни савезници дуго нису успели да их дешифрују.

„'Енигма' је електромеханички уређај, развијен после Првог светског рата, до 1925. године. Коришћена је првенствено у поштанском и трговинском саобраћају, а од 1926. је у употреби у немачкој војсци“, објашњава потпуковник Секулић.

Секулић објашњава да је шифра „Енигме“ комбинација електронског и механичког сигнала. Најважнији део машине је ротор, а суштина рада је да се две машине подесе на исти начин, тако да једна шаље шифривану поруку, док је друга прима и дешифрује.

Кључ ротора се мења на сваких 29 дана, а слова се сваки наредни пут шифрирају другим словом и иста реч и иста порука се сваки наредни пут шифрирају на другачији начин.

Зато је дуго времена било потребно да се „провали“ енигма „Енигме“. Било је тешко, али не и немогуће.

Пољаци и Французи пре Британаца

Иако светска јавност сматра да су британски стручњаци успели да рабију шифре са „Енигме“, то су прво урадили Пољаци 1932. године и то под вођством математичара и криптолога Маријана Рајевског.

Рајевски је успео да реконструише машину, и то цивилну, коју су пољски обавештајци купили у Немачкој и онда прокријумчарили у Пољску. То је био почетак рада, јер ипак Пољаци нису имали увид у немачка подешавања која су се мењала на сваких 29 дана.

Непосредно пре немачког напада на Пољску, Рајевски је са колегама и комплетном документацијом пребегао у Француску, а после пада Француске у Британију.

Међутим, Британци су Рајевског и његове колеге поставили у јединице које нису имале везе са разбијањем шифре на „Енигми“, а посао на разбијању немачке шифре наставили су британских стручњаци у Блечли парку.

Вођа тима био је Алан Тјуринг, који се иначе сматра оцем науке о компјутерима.

Тјурингов тим наставио је тамо где су стали Пољаци и успео да направи „Бомбу“, машину за дешифровање порука са „Енигме“. Заробљавање неколико „Енигми“, посебно на подморницама, помогло је да се до краја рата у потпуности „провали“ у немачки систем криптозаштите.

Занимљиво је да су Немци да краја рата веровали да је све што шаљу преко „Енигме“ сигурно и никада нису сазнали да су их Пољаци и касније Британци, надмудрили.

Још је занимљивија судбина људи који су повезани са „Енигмом“.

Изумитељ Артур Шербиус је погинуо још пре Другог светског рата и то 13. маја 1929. године. Пољак Маријан Рајевски је после рата био универзитетски професор и умро је 1980. године у Варшави, носилац је одликовања Пољске, Велике Британије и САД.

Алан Тјуринг, вођа британског тима, завршио је у затвору јер је био хомосексуалац и тек је постхумно добио извињење британске државе, као и одликовање краљице Елизабете Друге 2013. године.