Хитна помоћ и за животиње – тамо где је најпотребније

Упркос томе што је Хитна помоћ осмишљена као служба која ће најугроженијим животињама на улици пружити помоћ и излечење, у пракси на дефинисање хитности ситуације утичу и страх и паника грађана, па се протезање пса тумачи као гушење, а свака супстанца у облику праха на улици као отров.

„Отворени преломи, крварење и тровање захтевају ургентну реакцију, док сва друга стања дозвољавају више стрпљења. Наши оператери испитају све људе који нас зову, правимо тријажу и идемо тамо где је стварно најпотребније“, каже директор ЈКП „Ветерина Београд" Будимир Грубић за Танјуг.

Хитна помоћ располаже једним комплетно опремљеним теренским возилом и два носила за пренос животиња, а ради у оквиру амбуланте у Малом Мокром Лугу.

Грубић каже да је то за сада довољно и да се за пет година постојања још није десило да у најургентнијим ситуацијама нису изашли на терен.

Оно што најчешће угрожава животиње на улици су саобраћај, тровање, вирусне и бактеријске инфекције и људи, каже Грубић.

Када је у питању подлетање под точкове, најчешћа врста несреће, шансе да животиња преживи је само 20 одсто. „Нису то само несмотрени возачи, и животиње су престрашене или беже од нечега и онда се то деси“, наводи Грубић.

У случају тровања, Грубић оцењује да се подаци на интернету и форумима не поклапају са оним што Ветерина затиче на терену, те додаје да су могуће манипулације зарад „пет минута славе“ или зарад спречавања тровања.

„Тога је наравно било пре, као и сада, али предвиђене су велике казне. То је кривично дело по закону и у последње три године мислим да није било више од пет-шест случајева тровања и то углавном изазваних храном“, истиче Грубић.

Трећа велика опасност која прети животињама су вирусне и бактеријске инфекције, крпељи.

„Често се наводе разни подаци када је у питању проценат крпеља који су заражени лајмском болешћу, по мојој перцепцији, након 40 година рада, мислим да је око 25 одсто крпеља у Београду заражено“, каже Грубић.

Фаталне последице злостављања животиња 

Здравље животиња угрожава и човек, додаје директор „Ветерине Београд“ и истиче да су такви случајеви и најтежи, јер је злостављање животиња услед људске патологије, нервног растројства или личног задовољства најчешће фатални, а поред тога и најтежи за разумевање.

На срећу, много је више људи који желе да помогну животињама, а неки од начина за то су ограничење брзине за вожњу по граду на 50 километара на час, јер се тако оставља више простора за кочење или бег животиње, као и вођење рачуна о храни која се оставља на улици.

„Број вирусних и бактеријских инфекција зависи од године до године, од мноштва фактора у природи, али молимо људе да не бацају затровану, покварену храну на улицу, томе служи контејнер. Пси ће појести све и свашта ако су гладни, али оно што не бисте ви јели немојте давати ни животињи“, апелује Грубић.

Додаје, да ће ускоро бити уведена могућност да људи сликају угинуле животиње у граду и пошаљу Ветерини, на основу чега ће помоћу ГПС-а лако бити утврђена локација на коју Зоохигијена треба да дође.

„Надам се да ће то бити уведено и за службу Хитне помоћи, јер слика је хиљаду речи и тако ћемо моћи још прецизније да утврдимо хитност и озбиљност ситуације“, закључио је Грубић.