Kад би Муја умео да прича...

„Желимо да буде све бољи и атрактивнији и зато смо кренули са процедурама придруживања Европској асоцијацији зоо-вртова и трудићемо се да буде све бољи. Трудимо се сваке године нешто ново да набавимо“, рекао је за Танјуг директор Зоолошког врта Србољуб Алексић.

Додао је да су тренутно у току процедуре за набавку хијена, којих у београдском врту раније није било.

Зоолошки врт у Београду основао је иначе пре Другог светског рата, 1936. године, тадашњи градоначелник Београда Владимир Влада Илић.

Илић је, каже актуелни директор, био велики љубитељ животиња, који је држао лавове на свом имању у близини Београда.

Да ли је зоо-врт основао да би себи олакшао бригу о лавовима, или као љубитељ животиња, није забележено у архивама.

Један становник београдског врта могао би о томе да сведочи, кад би умео да говори.

„Имамо америчког алигатора Мују, који је преживео и Други светски рат и оба бомбардовања, укључујући савезничко, у којем је готово цео животињски фонд био изгубљен. И дан данас је код нас и, када би умео да говори, имао би свашта да исприча“, навео је директор Врта.

Белоглави суп „враћа се кући“

Алексић најављује да ће ове године први пут бити обављено враћање једне птице у нашој земљи у природу из контролисаних услова.

„Пустићемо једног белоглавог супа, који се излегао код нас, на Увац или Стару планину. Још размишљамо о локацији“, рекао је Алексић.

„Надамо се да ћемо ове године напокон завршити и дуго најављивани објекат за пингвине, што полако приводимо крају“, додао је и рекао да ће то бити повратак пингвина у Београд након двадесетак година.

Врт тренутно има доста добру колекцију животиња, посетиоци могу видети разне врсте птица и ретких заштићених врста.

„Људи највише воле да виде слона, лава, тигра и те крупне животиње, али имамо и доста занимљивих врста, на пример врсте орлова које су готово изумрле у природи“, истакао је Алексић.

Према његовим речима, у врту станује орао крсташ, као и орлови радани, који су изузетно ретке птице на нивоу Европе.

Рекао је да је ове године по први пут било и јаје орла радан, које се нажалост није излегло, што су, како објашњава, нормалне ствари када су птице младе.

„Трудимо се да учествујемо у што више пројеката заштите тих ретких заштићених врста, јер то је нешто што даје посебну драж Врту“, казао је Алексић.

Зоолошки врт једно је од места које Београђани воле да посећују у слободно време, а који је незаобилазна дестинација и за многе госте града.

Локација јако битна

Алексић је рекао и да је Врт, који се налази на Београдској тврђави већ 82 године, као институција која толико дуго опстаје, вољена међу свим посетиоцима, али да су за њега посебно везани Београђани, те да се из тог разлога труде да га сваке године побољшају.

Посетиоце привлачи и сама локација Врта, рекао је Алексић и додао да је Врт јако доступан, јер је у самом центру града, на Калемегдану.

„Можете прошетати Калемегданом и само се спустити до Врта. То је једна од наших великих предности.“

Додао је да у последње време забележене и све чешће посете странаца.

„Немамо егзактан податак, јер када се купује улазница немамо специјалне улазнице за странце, али примећујемо да их има све више, што је повезано и са све већим бројем странаца у граду. Мислим да доста велики број људи из иностранства има културу одласка у зоолошки врт када посећују друге земље“, навео је.

Првог априла појавила се вест да се у Бео зоо-врту излегао и двоглави орао, али, то је била, каже Алексић, првоаприлска шала.

„Сваке године практикујемо да направимо неку првоаприлску шалу. Ове године, вероватно због тога што је доста људи везано за двоглавог орла због наше заставе, изазвало је мало већу пометњу, али, била је то само првоаприлска шала“, објаснио је Алексић.