Имамо и домаћа препеличја јаја

Владимир Петровић гајењем препелица почео је да се бави пре три године. Купио је само 20 носиља, а данас на свом имању има око 600 препелица. Потребна је, набраја, добро изолована просторија, кавези, инкубатор, квалитетно матично јато и, наравно, пуно рада.

„У суштини, препелице нису захтевне уопште, то су дивље животиње, тако да нема неке велике обавезе око њих. Ујутру и поподне им дајемо храну, направили смо те нипле за наводњавање, тако да оне саме користе воду и стално је имају. Увече се покупе јаја и то спакујемо у кутијице, тако да то није неки посао“, објашњава овај власник фарме препелица.

Препеличја јаја продају на пијаци, купци често дођу и на фарму, а јаја по поруџбини шаљу и брзом поштом у градове широм Србије.

„Сад зими много боље иду препеличја јаја, јер мало опадне имунитет, а она су јако добра. А лети мање, јер је топло, годишњи су одмори, народ више једе поврће, воће и зато слабије иду“, рекла је Гордана Петровић.

На фарми ради цела породица. Шестогодишњој Дуњи породични бизнис је посебно занимљив: „Устајем ујутру па помажем деки да скупљамо јаја, а понекад идем са баком на пијацу да продајемо јаја“.

Јаја од препелице изузетно су здрава и лековита. Највише се користе за лечење повишеног притиска, шећерне болести, астме, болести јајника, а нарочито малигних обољења.

„Оне се хране органским материјама и то у директној мери утиче на квалитет састава препеличјег јаја. Иако онако мала, задовољавају чак пет пута више него гушчја, кокошија или пачија јаја, зато што у себи имају око пет пута више концентровано и витамина и минерала, протеина и одличан аминокиселински састав“, истакла је нутриционисткиња Ана Тодоровић.

Прве године препелица снесе у просеку око 300 јаја, после чега њена носивост опада. Тада се може користити препеличије месо или ђубриво које је изузетног квалитета и користи се и у хортикултури.