Кукурјак јачи и од депоније

Миодраг Мија Антонић, сликар из Ваљева, за ретку биљку озимница или кукурјак зна од детињства. Расте му на окућници, недалеко од ваљевске депоније, која је привремена већ двадесет осам година.

Лане кад је на једној друштвеној мрежи објавио фотографију биљке што цвета и под снегом, то је подстакло Мирослава Јеремића, уметничког фотографа и врсног познаваоца биљног света, да се откривеном станишту посвети пажња.

Пратећи давнашњу литературу више од десет година трагао је за кукурјаком овог поднебља.

„Ми смо претражили цео овај северни део према Јаутини, где су багремове шуме, где су некад биле, питали шумаре где су биле багремове шуме да нађемо и нисмо је нигде нашли. Ево сад и друга локација и следећа и то је заиста једно вредно откриће“, каже Мирослав Јеремић, уметнички фотограф из Ваљева.

Јеремићева фотографија кукурјака објављена је на насловној страни стручног часописа на енглеском језику, Ботаника сербика. Кукурјак је у Црвеној књизи флоре Србије међу крајње угроженим врстама.

Миодраг Антонић пре неколико дана био је водич стручњацима републичког Завода за заштиту природе.

„Прво смо погледали ту колонију близу моје куће и онда смо кренули да тражимо да ли има још негде и дошли смо до ових, до овог багрењака. Мислим да је то Крстивојевића багрењак близу некадашње Ћатине воденице“, објашњава сликар Миодраг Антонић.

Близина депоније и нерегулисаног тока Колубаре која се већ овде изливала угрожавају ретку пролећницу. Ваљевске љубитеље природе подржао је Еколошки покрет „Оквир живота“ из мионичког села Паштрић, који је упутио иницијативу Заводу за заштиту природе Србије да се заштити ваљевско станиште кукурјака.