Заменили их трактори, па сад уживају у пензији на Столовима

Све који ове коње зову дивљим, овакве слике демантују. Мица, Моро, Мишко, Бебан, као и већина, ождребљени су у шталама. На Столове су дошли када су их у сеоским домаћинствима заменили трактори и машине. Неки су се, баш на планини, одморили од тешких пољопривредних послова.

„Мора да постоји љубав према овим животињама. Ја лично гајим то из неке љубави, не користим то ни за какав рад. Волим да дођем овамо, волим да их обиђем, да их сведем, да их доведем и ово је једноставно рај за њих“, каже Милутин Маринковић из Удружење љубитеља коња „Столови“.

И не само за њих.

Биљана Манојловић, такође из Удружење љубитеља коња „Столови“, каже да јој је занимање полицијски службеник, тако да врло често, кад год може, дође на ту планину због посла којим се бави и који је јако стресан.

„Тако да ми ово дође као рекреација, напуним батерије, психички се одморим. Са њима се помазим, прошетам, једноставно напуним своје батерије“, каже Биљана Манојловић.

Данијела Петровић каже да се не плаши коња, јер је са дедом већ имала једног коња, а и он има коње па је долазила код њега.

Данијела од малена учи како се поступа са коњима. А учитељи новајлије саветују – будите опрезни! Немојте их хранити, а помазите их само када је ту неко ко их добро познаје.

„Колико нису моји коњи овде, исто као да су моји. Јер се ми дружимо и пријатељи смо прави. Са председником смо комшије и без мене не иду, с обзиром на то да ја њих забављам помало и с хармоником“, каже Новица Лазић из Удружења љубитеља коња „Столови“.

Драган Коматовић каже да 50 одсто Краљевчана није било на овој планини.

„А ова планина је само 20 километара далеко од Краљева. А као што видите, овде је чист ваздух, лепо, дођеш овамо, надишеш се чистог ваздуха“, каже Коматовић.

Када обиђу коње, чланови Удружења долазе у колибу коју су изградили пре три године. Ту настављају дружење и уживају у оваквом погледу.