Хлеб из времена предака

Душан је четврта генерација млинара у Деспотовцу. Силом прилика још као веома млад наследио је тај посао и заволео га. Најбоља ствар коју је урадио јесте да је сачувао оригиналне машине свога прадеде, јер воденични камен стар педесет година меље жито боље него било која савремена машина.

„Постоје у Србији људи који мељу још на камен. Ово је стари камен који тренутно не може да се набави код нас, редак је јер је исцела и на њему мељемо све житарице - пшеницу, раж и хељду“, каже Душан Веселиновић, млинар из Деспотовца.

У млину Веселиновића као да је време стало. Ту су ручно прављене машине из тридесетих година прошлог века - прави мали музеј. Додуше дешава се да спадне каиш, али ништа страшно, све и даље ради као добро подмазано. Некада је млин покретала река Ресава, данас, ипак, струја.

„Те машине је набавио мој прадеда, оне су старе машине из 20-их и 30-их. Остале су неке од њих које и даље користимо, оне служе за чишћење жита“, каже Веселиновић.

Муштерије долазе са разних страна и задовољне су.

„У овај млин долазим јер ми је близу и навикли смо, од давнине долазимо у њега“, каже Дејан Станимировић, муштерија из Исакова.

Душан је много труда и времена утрошио да региструје мешавине за интегрални, црни и бели хлеб од пуног зрна житарица – пшенице, ражи и хељде уз додатак соли, шећера и сувог квасца тако да је потребна једино прецизна количина воде.

Укус је каже као из времена његових предака, када за бело брашно и адитиве нико није ни знао.