Млекаџија без дана одмора од 1959. године

Деда Драги већ скоро шест деценија многим прокупачким породицама уз свеже млеко пожели добро јутро.

„Ја узимам млеко већ 35 година, од рођења првог сина, тад је била несташица. Пила су деца, сад унучићи. Кад скувамо, скинемо кајмак, макар за једну особу, сваки дан има да се заслади“, каже Дана Симић.

„Да нисмо задовољни не би толике године узимали. Деца воле искључиво декино млеко“, потврђује Мирка Крговић.

„Поштују ме они и ја њих, мислим, никад нисам хтео нешто да их оманем, мислим као што људи сипају воду и оно, ја сам чисто млеко, до данас. Мој отац мени рек'о: 'Синко, кад носиш млеко да носиш квалитет“, истиче Драгомир Пауновић.

Временске прилике и неприлике, свакојаке згоде и незгоде нису препрека времешном млекаџији да свако јутро стигне до муштерија. За пола века се модернизовао – некада на бициклу, данас на мотору, а савремена техника стигла је и у његову шталу.

„Никад није отиш'о у шталу без мене. Ишла сам и у поље и у шталу све с њега, а сад ми је жао што не могу“, каже супруга Зорица Пауновић.

Иако времена за млекаџије никада нису била сјајна, од овог посла одшколовао је своју децу и дочекао праунуке.

„Сада је проблем никаква цена, на ништа није, нит на млеко, нит на крупну стоку, ни на жито, ево уопште никаква, ја ето од првог до првог не могу да се уклопим, то нико ми не верује“, јада се Пауновић.

Некада се из сваке куће млеко носило у град, данас је деда Драги једини млекаџија у селу. Сваког јутра уђе у тридесетак прокупачких породица којима испоручи око 35 литара домаћег млека .