Шабачка берберница, седам деценија са муштеријама

Добар мајстор берберског заната треба да буде креативан и љубазан, понекад и психолог, каже Шапчанин, Живан Јеремић, који је од 1943. вукао за нос и уши генерације Шапчана.

Уживао је у улепшавању и одрастању бројних генерација, чак 15 доктора наука, а највернију муштерију, доктора Петра Старчевића, шиша готово 70 година.

„Временом, однос мајстор-муштерија прелази у пријатељство, искрено и дуговечно. Ми смо стари, косе све мање, а мајстор Жика зна како да нас шиша и подеси наше фризуре према нашим годинама“, каже Старчевић.

Берберска радионица није само место одакле излазите умивенији, већ је за многе и својеврсна исповедаоница.

„Берберница је била као неки мали информациони биро. Ако некога траже, од суграђана, онај му каже, иди у ову берберницу, они ће ти све рећи. У берберници се све знало, али ако нешто није било за причу, то је остајало у ова четири зида. А оно што је било шаљиво, требало је што пре да оде, да се чује одакле је и шта се десило“, истиче берберин Живан.

Многе од тих прича, мајстор Жика овековечио је у новој књизи, од доласка деце на прво шишање до политичких анегдота.

„Зборник чивијашког хумора, шале, досетки, анегдота из берберских радионица из друге половине 20. века, по томе је она посебно вредна и драга Шапчанима, али и као документ једног времена“, објашњава рецензент књиге, Драган Филиповић.

Популарни мајстор Жика који је дочекао и чукунунуке, у својој књизи шеретски подсећа и на ону чувену берберску: „Ко воли жену, брије се увече, а ко воли посао - ујутру.“