Урошу није проблем да слика по води!

Урошу за слику није потребно платно. Све што пожели може да наслика на води. И то специфичном техником, коју је научио пре пет година.

„Ебру је монотипна техника, што значи да је сваки рад оригинал. У неком смислу је и графика, тако да је у томе специфичност. Нема понављања, али је ипак графика“, објашњава технику којом слика уметник Урош Шањевић.

За ебру технику није потребно много материјала, али су потребне детаљне припреме.

„Иначе, у води је картагинијан или гума арабика која згушњава и стабилизује воду. У боји, тј. природним пигментима који се више пута филтрирају и доводе до неке микрогранулације, у њој се налази кравља жуч. И то јој олакшава да плута на површини воде“, открива Урош тајну сликања на води.

Урош користи и посебан папир, који мора садржати више памука и дужа влакна да се не би распао у води.

„Преноси се слика на папир, тако што се спушта папир на површину воде и ти микронски наноси прелазе директно на папир. У смислу сликања слика се у површинама а не у линијама. Тако да је интересантно да се све супротно ради од онога што бисте очекивали. Више је ниво опуштања него контроле“, указује овај сликар.

Папир у води стоји највише пет секунди. То је довољно да се боје пресликају на хартију.

„Кроз то сам научио да што је човек мање у контроли, да то више постигне са овом техником тако да отприлике учиш да пустиш, не учиш да сликаш него учиш да пушташ, а сликање је неки лични процес. Тако да негде и медијумски приступ, што смо мање свесни то су бољи резултати“, наводи Урош.

Сликање на води и поглед на Босфор 

Није тачно утврђено где је настала ова техника - да ли у Јапану, Сирији или Турској. Урош ју је, каже, случајно открио на Јутјубу и одмах решио да је усаврши.

„Рецимо у тих недељу дана сам ја одлучио да одем у Турску. Некако се све поклопило, јефтине су биле карте и аранжмани. Жена која ради у фабрици за боје и сликарске материјале, из Београда, она ми је направила контакт са ебру мајстором испод Аја Софије негде и трећи спрат, гледамо на Босфор и учимо то три дана од ујутру до увече“, сећа се како је научио ову технику.

Страст му је откривање заборављених уметничких техника, а вода и папир су само неки од њих.

„Негде сам се заљубио у Холандији док сам студирао, у стакло. Тако да сам радио вруће стакло, обрада стакла, дувано стакло, из тога сам завршио и мастер у Кореји после тога. А само стакло док је вруће слично се понаша као ебру“, наводи Шањевић.

Где год је био, понешто од уметности донео је у Србију, а шта је он најзначније научио?

„Па. то да могу да се мењам стално и да је то у ствари и поента мог рада, некако кроз фазе се не плашим да се променим тотално и непрепознатљиво у односу на фазу коју сам првобитно имао у свом уметничком раду. А то је неки номадски живот и номадски приступ сликарству“, каже Урош.

Баш зато се ускоро сели у Ванкувер, где ће наставити свој рад. За опроштај од београдске публике припремао је перформанс. Док виси са плафона, објашњава нам да је управо то прави начин да публици представи своје радове.