„Падобранац“ поново слеће у Смедеревску Паланку

Споменик српско-француској ескадрили из Првог светског рата у Смедеревској Паланци постављен је пре две године. Али ово неће бити једина атракција Паланке, јер ескадрила ускоро добија и појачање. И то од истог мајстора. У Небојшиној радионици у току су нови радови.

„Макета представља споменик који је 99 одсто завршен. То је споменик падобранству. С обзиром на то да је Паланка својевремено била међу три најјача падобранска центра у бившој Југославији, ми смо дужни да том виду спорта посветимо један овакав споменик“, објашњава мајстор Небојша Јовановић, који прави споменик.

Небојша никада није летео, а није остварио ни жељу да скочи падобраном. Деценијама је радио као бравар у „Гоши“, а љубав према небу и висини показује правећи споменике.

„Ово је купола која је пречника четири метра, на њој ће да буду интегрисана два соларна панела, и она је дакле пречника четири метра, а висине метар и по. Овде са десне стране налазе се канапи који су исто високи око два метра, а фигура овог падобранца је висока 2,7 метара. Тако да ће укупна висина овог споменика бити пет и по метара“, каже Небојша.

Тежак је више од 200 килограма. Направљен је од гвожђа и пројектован да преживи све шумадијске олује.

Безимени падобранац кошаркаш

„Споменик сам правио једно лето. Мало је кабасто и некако морам много око њега да играм, а немам ни много простора. Ја то све у дворишту радим овде, тако да ми је то оптерећење, а све остало није проблем“, прича овај Паланчанин.

Када споји тело и куполу споменика, Небојша ће у падобранца уградити најновију опрему. Неће моћи да скаче, али ће уз помоћ падобранца Паланчани моћи да напуне своје мобилне телефоне. И не само то.

„Са унутрашње стране ове куполе, с обзиром на то да је пречника четири метра, обим је 12 метара, поставићемо и лед-сијалице у боји наше заставе, значи црвено-бело-плаво које ће се напајати из соларног панела и падобранац ће светлети“, указује Небојша.

За прављење падобранца имао је и модела.

„Довео сам и једног друга који игра кошарку који је близу два метра, и димензије падобранца морају да буду пропорционалне“, истиче Небојша и додаје да падобранац нема име, али да би му било драго уколико би се неко јавио да кумује новом споменику.

У граду падобранства Небојша је усамљен. Осим Предрага, од кога је потекла идеја, нема друге помоћи.

„Kао част и почаст свим падобранцима света, та идеја је дошла у мој ум и ја сам заједно са мојим пријатељем Нешом, који је то спровео у дело, решио да направим споменик који не постоји нигде у свету. У Паланци постоји један велики део Паланке који се зове Kолонија, која има негде око 12.500 становника, а која нема ниједан парк и ниједан споменик. Идеја је та да се деци а и другим људима омогући да имају место окупљања“, напомиње иницијатор постављања споменика Предраг Торбица.

Падобранац је на Небојшиној тераси провео већ две зиме. После дужег времена, ови мајстори су добили место у Паланци на коме ће моћи да поставе свој споменик. Парк су почели да сређују, а очекују да ће њихов падобранац красити град већ у јуну наредне године.