Наса „ухватила“ две соларне бакље

Ове соларне олује, које могу пореметити рад комуникацијских сателита, ГПС и елетричних мрежа детектовала је и фотографисала Соларно-динамичка опсерваторија, део америчке Агенције за истраживање свемира.

Према извештајима Свемирског центра за временску прогнозу (SWPC), ове ерупције X категорије ометале су на скоро сат времена на земљи високофреквентне радио-комуникације и нискофреквентне комуникације које се користе за навигацију, јавља АФП, преноси Танјуг.

„Штетно зрачење од бакље не може проћи кроз Земљину атмосферу како би физички утицало на људе на земљи, међутим, када су довољно интензивне, бакље могу ометати атмосферу у слоју где путују ГПС и комуникациони сигнали“, саопштила је Наса, преноси Бета.

Упозорење о геомагнетним олујама које је Наса издала 7. септембра остаје на снази и наредних неколико дана: „Анализе указују на то да ће избацивања короналне масе Сунца стизати до Земље и у петак, 8. септембра, и у суботу 9. септембра“.

Тренутни соларни циклус, који је почео у децембру 2008. године, показује да су активности у опадању, отварајући пут до „соларног минимума“.

Соларни циклус у просеку траје око 11 година, а у крајњој фази ерупције постају све ређе, али и даље могу бити веома снажне.

Соларне олује настају као резултат акумулације магнетне енергије на једном месту. Ови млазеви јонизујуће материје отпуштају се великом брзином у активним регионима око сучевих пега.

Огромна соларна олуја 1859. године назана „Карингтонов догађај“ изазвала је хаварију телеграфског система широм Европе и Северне Америке, а поларна светлост која настаје од соларног ветра могла се видети далеко на југ, све до Кариба.

Ако би се данас догодила слична соларна олуја, процењује се да би могла изазвати штету од два билиона (две хиљаде милијарди) долара.