Мечки на чеку

Весна и Владимир Мијаиловић уздуж и попреко прокрстарили су Таром, али нису срели шумског господара. У чеку су кренули наоружани стрпљењем.

„Страха нема, више узбуђења да ли ћу направити тај снимак или не. Кад дођу ти моменти да сликате нешто што није свакидашње, онда размишљате о том кадру, а не о страху“, објашњава Владимир.

До комфорних и безбедних чека, туристе, до сада углавном из Европе, прате искусни чувари Националног парка. Са гостима које је до сада водио Зоран каже да су видели три медведа, од педесетак колико се процењује да их је на Тари.

„У том тренутку им је тешко да остану тихи баш онако како би требало да се понашају приликом посматрања. Једино малу дозу страха сам приметио оног тренутка кад се повлачимо са хранилишта, кад се враћамо до аутомообила, већ је мрак, и ту, видели су га на хранилишту, сад да ли је ту иза неког жбуна?“, прича Зоран Миловановић чувар природе у Националном парку „Тара“.

Према његовим речима, нису незадовољни ни они који не дочекају долазак медведа на хранилиште, јер увек виде неку другу животињу или медвеђи траг.

Искуство каже да су медведи најчешће на хранилишту у мају и јуну и на јесен, када је мање хране у природи, али како свако правило има и изузетак, Весна и Владимир су остали у чеки, не губећи наду да ће се медвед можда ипак појавити.

У просеку око четири сата траје чекање на сусрет са тарским господаром, сусрет, који ипак није загарантован.