Музеј историје Југославије, како заштити непроцењиву ризницу?

Странице Титових спомен-књига светски државници исписивали су на дан сахране - и годинама после његове смрти. Кућу цвећа од 1982. године посетило је готово двадесет милиона људи.

Двадесетпетог маја откривено је да нису могли да прочитају речи које су Брозу посветили Индира Ганди и Џорџ Буш Старији, Горбачов и Чаушеску, Улоф Палме, Арафат и Мугабе. Да посвете недостају, у Музеју историје Југославије, сазнали су из медија, а потврдили после интерне истраге.

„Онда се састојала у томе што смо морали да консултујемо још један документ, књигу посета - свака делегација се пријављивала и постоји тачан датум и рубрика да ли су они положили цвеће на гроб Јосипа Броза Тита или су се уписали у спомен-књигу“, каже Неда Кнежевић, директорка Музеја историје Југославије.

Дванаест аутографа од 40 страница које су нестале из Музеја, одлуком шпанске аукцијске куће, ипак нису на продају. За сада.

„Ми повлачимо лотове, сваки пут када се власништво доводи у питање и остављамо правосуђу и судијама да утврде званичног власника. Аутограми су повучени са свих сајтова и обавештени су заинтересовани купци“, навели су из аукцијске куће.

Пре те одлуке, српска полиицја обавестила је шпанске колеге. Кажу, чекају одговор. На питања новинара, шпанска аукцијска кућа одговара само да су посвете купили од европског колекционара, а он од бившег југословенског дипломате.

„То је могло да нестане и 1985. и 1989. и 1992. године. Пре две године скенирали смо те књиге, али пошто у спомен-књигама странице нису нумерисане, па нисмо могли да знамо да нам недостају странице“, објаснила је директорка Музеја историје Југославије.

Од претње гашењем до најпосећенијег - тај пут прешао је Музеј историје Југославије претходних деценија. Остао је мали број запослених, спољна сарадња на обезбеђењу огромног фонда установе.

Тако је пре око пола године украден златни пехар и поклон Хајла Селасија Јосипу Брозу. Враћене су тек две игле за кравату, неколико римских новчића.

Вредност украдених посвета процењивала се до 600 евра. Али историјски значај многоструко превазилази цену. Никола Кусовац зато опомиње, ни чувари, ни камере не штите као документација.

„Не могу да схватим да ви радите у музеју и да нисте довољно радознали. Ја бих био веома радознао да видим шта су Брежњев или Индира Ганди написали, јер то сведочи о утицају тог човека у свету“, истиче Никола Кусовац, историчар уметности.

Закључује, спомен књиге не могу легално да се нађу код приватног колекционара. Посвете светских лидера Титу, биће враћене Србији. Када - зависи од процедура.