Алармантни знаци климатских промена

Повећање температуре, концентрација угљен-диоксида, раст нивоа мора и повлачење глечера јасни су знаци да је глобално загревање јаче него икада раније, што ће бити тема састанка о спровођењу Париског климатског споразума у понедељак у Бону.

Алармантни знаци климатских промена Алармантни знаци климатских промена

Температуре на планети су 2016. године трећи пут заредом обориле рекорде, са око 1,1 степен Целзијуса више него у прединдустријској ери, саопштила је Светска метеоролошка организација.

Мерење је почело 1880. године. Од 17 најтоплијих година, чак 16 је у 21. веку.

Површина под ледом на Арктику током лета 2016. била је мања него икада раније, а у неким областима Русије температура је за шест или седам степени била већа од уобичајене.

На другој страни Земље, на јужној хемисфери, Антарктик је у пролећним периодима између 2010. и 2016. године изгубио више од два милиона квадратних километара.

На планинама алпског типа глечери су у повлачењу већ 36. годину заредом.

Концентрација главних гасова стаклене баште, угљен-диоксида, метана и азот-оксида су у 2016. достигли највиши ниво, а угљен-диоксид је у 2015. прешао границу од 400 честица по милиону на глобалном нивоу и та тенденција се наставља.

Да би постојала шанса да се раст температуре заустави на 2 степена Целзијуса и спрече друге најозбиљније последице загревања, концентрација угљен-диоксида до 2100. не сме прећи 450 честица по милиону.

Емисија гасова стаклене баште из фосилних горива у 2016. остала је стабилна трећу годину заредом, што је велики успех, а томе су допринели напори Кине, која може да уради још више, наводи се у извештају научника.

Они су упозорили и на нагли раст количине метана, који на загревање утиче више него угљен-диоксид.

Ниво воде у океанима наставља да расте и општи ниво мора је између 2004. и 2015. растао 25 до 30 одсто брже него пре.

То повећање има велике шансе да се настави због топљења глечера и ледених површина на Антарктику и Гренланду, а најбрже је у Пацифику и Индијском океану.

Отопљавање подстиче и екстремне метеоролошке прилике, попут суша и врелих таласа, а неки климатолози сматрају да се број суша, шумских пожара, поплава и урагана удвостручио од 1990. године.

Према подацима Светске банке, цена природних катастрофа достиже 520 милијарди долара годишње и оне сваке године отерају у сиромаштво 26 милиона људи.

Од 8.688 угрожених или полуугрожених врста, на 19 одсто утичу климатске промене било температуром било другим ефектима.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 09. мај 2026.
16° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом