Алармантни знаци климатских промена
Повећање температуре, концентрација угљен-диоксида, раст нивоа мора и повлачење глечера јасни су знаци да је глобално загревање јаче него икада раније, што ће бити тема састанка о спровођењу Париског климатског споразума у понедељак у Бону.
Температуре на планети су 2016. године трећи пут заредом обориле рекорде, са око 1,1 степен Целзијуса више него у прединдустријској ери, саопштила је Светска метеоролошка организација.
Мерење је почело 1880. године. Од 17 најтоплијих година, чак 16 је у 21. веку.
Површина под ледом на Арктику током лета 2016. била је мања него икада раније, а у неким областима Русије температура је за шест или седам степени била већа од уобичајене.
На другој страни Земље, на јужној хемисфери, Антарктик је у пролећним периодима између 2010. и 2016. године изгубио више од два милиона квадратних километара.
На планинама алпског типа глечери су у повлачењу већ 36. годину заредом.
Концентрација главних гасова стаклене баште, угљен-диоксида, метана и азот-оксида су у 2016. достигли највиши ниво, а угљен-диоксид је у 2015. прешао границу од 400 честица по милиону на глобалном нивоу и та тенденција се наставља.
Да би постојала шанса да се раст температуре заустави на 2 степена Целзијуса и спрече друге најозбиљније последице загревања, концентрација угљен-диоксида до 2100. не сме прећи 450 честица по милиону.
Емисија гасова стаклене баште из фосилних горива у 2016. остала је стабилна трећу годину заредом, што је велики успех, а томе су допринели напори Кине, која може да уради још више, наводи се у извештају научника.
Они су упозорили и на нагли раст количине метана, који на загревање утиче више него угљен-диоксид.
Ниво воде у океанима наставља да расте и општи ниво мора је између 2004. и 2015. растао 25 до 30 одсто брже него пре.
То повећање има велике шансе да се настави због топљења глечера и ледених површина на Антарктику и Гренланду, а најбрже је у Пацифику и Индијском океану.
Отопљавање подстиче и екстремне метеоролошке прилике, попут суша и врелих таласа, а неки климатолози сматрају да се број суша, шумских пожара, поплава и урагана удвостручио од 1990. године.
Према подацима Светске банке, цена природних катастрофа достиже 520 милијарди долара годишње и оне сваке године отерају у сиромаштво 26 милиона људи.
Од 8.688 угрожених или полуугрожених врста, на 19 одсто утичу климатске промене било температуром било другим ефектима.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар