Стрип „Корто Малтезе“ после 20 година поново у Србији

„Не постоји место где Корто Малтезе нема читаоце, увек ће их имати. Ретки су стрипови који могу да трпе константно објављивање, а Корто је један од таквих. Разлог зашто га дуго није било су тешки услови око остваривања права и финансијске потешкоће“, рекао је Јовић Танјугу, али није желео да прецизира проблем које су имали са агентима.

Каже да страни издавачи све више имају разумевања за чињеницу да смо мало тржиште и да смо пали на последње место у Европи по куповној моћи и просечној плати: „Хоће да нам изађу у сусрет са ценом, а Корто се увек продавао. Комуна је својевремено имала тираже од 20.000 и све се то продало, што код нас може само да се сања“.

„Дарквуд“ се на Сајму књига представља издањем Дедпул, који млади доста траже посебно након успеха истоименог филма, затим ту је Спајдермен, хит је Малци 2, а посебно су поносни на Атомика, који је врло интересантан стрип, а непознат на нашем тржишту. У једној књизи српски издавач је објавио цео серијал који је у Америци изашао у 12 свешчица.

Јовић најављује и Бетмена: Дуга ноћ вештица и наставак Проповедника, како би до краја године заокружили серијал. На штанду се могу наћи и нови бројеви манги Бележница смрти, One Piece, Наруто и Напад титана.

„Клинци изузетно добро реагују на манге што је врло важно. До недавно већи део публике је био између 30 и 60 година, јер је већина издавача практиковала да наследи оно што се издавало седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година 20. века, али клинаца није било. Порука је била јасна, нећемо их привући тако стрипу, сутрадан ни књизи“, приметио је Јовић.

Од 450 различитх издања на штанду, 60 одсто куцаних рачуна су за манга стрипове.

„То је оно што се чекало, а није никад било код нас. Купују и старији, постоје манге које имају озбиљан приступ, али клинци су то баш чекали и дочекали. Екстремно је испопуларизовано, аниме су биле на каналу Ултра, избрендирано је јако добро и свуда су ти ликови, на школским ранчевима, картама. То је њихов свет као што је наш био Модести Блејз, Фантом“, казао је Јовић.

Изразио је задовољство због тога што они који су пре три године купили први манга стрип, сада долазе и траже издања из других едиција.

„То је био тај први корак, а следећи би био Спајдермен, Бетмен, а после може да буде нешто озбиљније, Корто Малтезе, дај боже да и Сендмен дође на ред“, додао је главни уредник „Дарквуда“.

Јовић је казао да ове године чешће него икада до сад на Сајму чује људе како говоре да никад нису имали мање новца и да би волели да могу да купе више издања: „Људи хоће, али не могу, што је ипак боље него да имају, а неће“.

Јовић се осврнуо и на успех српских аутора у свету: „Овде је расадник талената и у сценаристичком и цртачком смислу и то се напољу препознаје, они раде за Французе, Италијане и Американце. Овде готово да не постоје услови који би њима били адекватни. Неки чак раде бесплатно, јер имају однос према својој земљи и желе да нешто пруже“.

Констатовао је да је поражавајуће што наша публика има веома лош однос према ономе што раде домаћи аутори, посебно ако раде у Србији.

„Иако сам у овом послу 20 година, нисам успео да нађем одговор на питање зашто је то тако. Када се дело нашег аутора изда код нас, од 20 само два прођу прихватљиво, а ако је наш аутор радио у иностранству па се овде изда, прође одлично“, приметио је уредник „Дарквуда“.

Јовић подсећа да је од 2004. до 2008. године стрип почео да цвета, појавиле су се нове издавачке куће, појавила су се нова издања, а пре тога је била рупа од 14 година без издаваштва у Србији.

„Ни тада људи нису имали велике плате, али су имали 30 одсто више него сада и то је резултирало тиме да су се стрип и књига масовно купoвали“, нагласио је Јовић.