недеља, 03.07.2016, 13:33 -> 18:39
Извор: РТС
Јединствена колекција мајстора кројачког заната
Читав радни век супружници Мирјана и Томислав Бутковић из Крушевца посветили су шнајдерском занату. И данас, у деветој деценији живота, не одбијају старе муштерије, али много чешће иглу и конац користе за израду уникатних лутака него одевних предмета.
Цар Лазар и Царица Милица, окружени луткама у народним ношњама, шепуре
се са полица као део јединствене колекције мајстора кројачког заната.
Сваки детаљ брижљиво је осмишљен. Од руже у руци, преко накита до џепног сата, каже Мирјана, која је љубав према луткама у детињству преточила у хоби по коме је многи Крушевљани знају.
„Поглед ока, шминка, раздаљина ока, уста, све то складно мора да буде. И кад тако направимо ту лутку, онда је облачимо. Ту има много ствари. Видите како су све то блузице – нешто машински, нешто ручно. Ако сам замислила да ово треба да буде овде, претурићу три џака крпа да нађем баш такво парче“, открива Мирјана Бутковић.
Измаштала је и сашила више од две стотине лутака. За потребе позоришта, вртића, хуманитарних акција, на радост малишана свих узраста, о чему сведоче фотографије и књига утисака.
„Обично их радим у три величине – мале, средње и велике. Много ми је лакше да урадим велику лутку него малу, јер мале радим ручно. Теже су за рад али су ми, ваљда, баш зато драже. Нема лика који нисам правила. Све су завршиле на поклон, од срца, јер то радим чисто из љубави. Никад нисам размишљала да их продам, оне су део мене.“
Вера Богдановић, комшиница која се бави везом, истиче: „Нисам никада пробала да правим лутке. То се учи од малена и не може свако да ради. Прво мора да воли то да ради, али и да одлично зна да шије, буде јако креативан и осмисли све. Захтева и вештину, вољу и доста труда и рада. То је стварно велики посао“.
Колега по знању и образовању, сапутник са којим кроз живот корача пуних шест деценија, Мирјани је највећа подршка.
„Ушао сам у тај занат релативно лако јер сам и сам кројач. Додуше, више помажем око обликовања жице, прављења костура лутке и у завршним консултацијама око детаља. Кад сам био мали, о луткама уопште ништа нисам знао. Оне су биле реткост. Нисам имали ни гумену лопту као што сад имају, него смо их правили од крпа. Зато сам мојој деци и унучићима правио лутке и уживао“, истиче Томислав Бутковић.
У аманет потомцима, уникатне лутке у кутијама, брижљиво сложене, чекају час када ће заблистати у некој представи или на изложби са којих су се неретко враћале овенчане наградама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар