Америка насељена пре 23.000 година из Сибира

Већина научника сагласна је да су амерички континент населили људи који су прешли преко Беринговог копненог моста (у то време постојала је превлака између Сибира и Аљаске), а досадашња археолошка открића указују да су људи били присутни на тлу Америке још пре 15.000 година.

Постојала је, међутим, дуга листа отворених питања: Када се та сеоба догодила? Да ли је обављена у једном или у више таласа? Колико дуго су ти први мигранти провели времена у Берингији, превлаци између Азије и Америке?

Анализом ДНК америчких Индијанаца и становника Сибира, како данашњих тако и древних, научници су покушали да попуне неке празнине. Спровели су два паралелна истраживања чији су резултати недавно објављени у часописима Science и Nature.

Студија истраживача Центра за геогенетику при Универзитету у Копенхагену утврдила је да је постојала само једна сеоба која се догодила пре више од 23.000 година.

Ови мигранти су се поделили у две главне групе пре око 13.000 година, у време отапања глечера и отварања путева ка унутрашњости Северне Америке, наводе стручњаци.

Они су формирали групе које антрополози зову америчким староседеоцима и Атабасканцима (староседеоци Аљаске). Раније се веровало да су преци ових двеју група прешли превлаку одвојено.

„Наша студија даје досад најсвеобухватнију слику генетске праисторије Америке“, рекла је коауторка истраживања Манаса Рагаван.

„Показали смо да сви амерички Индијанци имају исте претке који су заједно дошли у Америку“, истакла је она, додавши да су им се у каснијим миграционим таласима придружили Палеоескими и Инуити.

С обзиром на то да најранији докази о присуству људи на америчком тлу потичу од пре 15.000 година, могуће је претпоставити да су се први досељеници задржали у Берингији око 8.000 година пре него што су наставили даље ка унутрашњости континента.

Друга студија је пак дошла до изненађујућег закључка: да су преци становника Амазоније у ближем сродству са домороцима Аустралије, Нове Гвинеје и Андаманских острва него са данашњим америчким Индијанцима.

„Данашњи становници Јужне Америке имају мали, али јасан генетички линк са становницима Аустралазије“, изјавио је за АФП коаутор студије Понтус Скоглунд са Медицинског факултета Универзитета „Харвард“.

Резултати овог истраживања би могли да помогну у решавању дугогодишње загонетке: „Зашто, ако су амерички Индијанци дошли из Еврoазије, неки скелети раних Американаца имају тако велике сличности са скелетима данашњих становника Аустралазије?“.