Нова теорија: Стоунхенџ био древна Мека на стубовима!

Према тој теорији, коју је у најновијој књизи, данас изашлој из штампе, изнео уметнички критичар и бивши директор неких од водећих британских музеја Џулијан Спалдинг, церемоније нису извођене на нивоу тла, већ на кружној дрвеној платформи, чији носач је био сам мегалит.

Спалдинг сматра да је камење Стоунхенџа било основа за огромну платформу која је одавно уништена и представљала је „велики олтар“, подигнут високо ка небесима, на који су се верници пели уз дрвене степенице или мердевине.

Он сматра да је олтар могао да издржи тежину стотине верника. „То је потпуно другачија теорија која никада до сада није била изнета. Све досадашње интерпретације могле би бити погрешне. Гледали смо на Стоунхенџ на погрешан начин: са земље, што је у великој мери гледиште 20. века. Нисмо размишљали о томе о чему су они мислили“, рекао је Спалдинг.

Од како је Џефри од Монмута написао у 12. веку да је чаробњак Мерлин донео камење за Стоунхенџ из Ирске, теорије о том праисторијском споменику, од прихватљивих до апсурдних, нису престале да се појављују.

Само у претходној деценији, тај споменик је сматран "праисторијским Лурдом" у који су долазили болесни људи да их излече силе магијског камења из Велса и пребивалиште духова мртвих, насупрот сезонским гозбама за живе у оближњој неолитској насеобини Дарингтон волс (Durrington Walls).

Иако су Стоунхенџ вековима опседали археолози, он и даље изазива изненађења, укључујући и контуре камења које данас недостаје, а појавиле су се у спрженој земљи током летошње суше. Те контуре доказују да древни споменик није остављен незавршен као што су неки веровали, већ је некада представљао савршен круг.

Спалдинг, који није археолог, верује да су остали теоретичари Стоунхенџа упали у грешку гледајући надоле уместо нагоре.

Његов доказ, како верује, лежи у древним цивилизацијама широм света.

Без обзира да ли су грађени у Кини, Перуу или Турској, слични свети споменици су ницали на вишој надморској висини, да ли на природном месту или оном које је градио човек, по кружној матрици, вероватно повезаној са кретањима небеских тела.

„У давна времена, никакве духовне церемоније нису вршене на тлу. Египатски фараони и кинески цар увек су ношени, као својевремено папа. Стопала светих људи нису смела да додирују земљу. Гледали смо на Стоунхенџ из модерне перспективе, оријентисане на земљу“, оценио је Спалдинг.

Он је додао да сви данас постојећи олтари саграђени у прошлости сугеришу да људи који су изградили Стоунхенџ никада не би изводили божанске церемоније на „скромној земљи“.

„То би било незамисливо увредљиво за бесмртна бића, јер би тиме били спуштени са небеса да гризу прашину и газе по ђубрету“, објаснио је Спалдинг.

Његова теорија, међутим, није наишла на опште одобравање. Професор Винсент Гафни који се бави проучавањем Стоунхенџа рекао је да гаји „добар степен скептицизма“, а сер Бари Калиф, професор праисторије и професор емеритус европске археологије на Универзитету Оксфорд каже: „Он (Спалдинг) би могао бити у праву, али не знам ни за један доказ који потврђује његову теорију“.

Археолог Обри Берл сматра такође да би могло нечега бити у Спалдинговој теорији, наводећи да вреди сваки нови увид узети у разматрање, али са „пажњом и дубокоумношћу“.

Стоунхенџ је изграђен између 3000. и 2000. године пре нове ере, и најпознатији је праисторијски споменик Енглеске. Налази се на листи светске културне баштине УНЕСКО и годишње привуче више од милион посетилаца.